Prvi februar 1919. godine.

Datum iz istorije u naslovu koji označava rađanje i početak
života institucije koja je osnovana za dobro i u interesu trgovaca, zanatlija,
kasnije, industrijalaca, privrede i poslovnog sveta, nauke i obrazovanja,
privrednog i ekonomskog sistema koji je prolazio različite faze razvoja i
društvenog uređenja. Taj organizovan sistem je uspevao da se prilagodi vremenu i
uslovima i uvek je bio stecište radnom i poslovnom čoveku, željnog znanja i
novih dostignuća, vizionaru budućnosti, racionalnom u svom interesu.

Privredna komora Vojvodine, jedna od najstarijih institucija
privrede i poslovnosti, prolazila je kroz različite forme sopstvenog
organizovanja, prilagođavana potrebama svojih članova, ali i državnih potreba,
izrastala je u vremenu koje su diktirali procesi ekonomskog, istorijskog i
političkog razvoja.

Da li je subjektivan doživljaj članova koji kažu da je ona
svojevrsni Svetionik privrede, poslovnosti, nauke, novih tehnologija, oko koga
se okupljaju poslovni i napredni ljudi, ljudi razvoja, oni kojima je ekonomija i
budućnost cilj ili je reč o naglašavanju sopstvenog značaja i nije toliko važno.
Istina je da ona traje i da je u svakom istorijskom razdoblju imala svoje
definisano mesto u privrednoj delatnosti.

Matica koja okuplja sve ono produktivno, ambiciozno, kreativno,
željno progresa i napretka. 

Privredna komora Vojvodine danas predstavlja interesnu,
samostalnu i poslovno stručnu organizaciju preduzeća, preduzetnika i drugih
oblika organizovanja u privrednoj delatnosti, koje povezuju zajednički poslovni
interesi, ali i interesi važnih za privredu u Pokrajini.

U okviru jedinstvenog komorskog sistema u Srbiji, na teritoriji
Autonomne pokrajine Vojvodine deluje Privredna komora Vojvodine, koju čine
regionalne privredne komore sa sedištem u Zrenjaninu, Kikindi, Novom Sadu,
Pančevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici, koje međusobno sarađuju na
poslovima i zadacima od zajedničkog interesa i interesa svojih članova,
razmenjuju informacije i iskustva, koordiniraju svoj rad i aktivnosti u vođenju
zajedničkih komorskih aktivnosti i jedinstveno nastupaju u zaštiti interesa
svojih članova prema državnim organima, organima lokalne samouprave,
sindikatima, udruženjima poslodavaca, strukovnim asocijacijama i drugim
institucijama sistema.

Članstvo u Privrednoj komori Vojvodine čine preduzeća i drugi
oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge
finansijske organizacije, preduzetnici preko opštih udruženja preduzetnika,
zemljoradničke zadruge preko Zadružnog saveza Vojvodine, delovi preduzeća,
banaka i osiguravajućih kuća koji obavljaju delatnost na području AP Vojvodine,
bez obzira što im je sedište van teritorije Pokrajine.

Devet je decenija života i rada Privredne komore u Vojvodini od
kako je ona prekinula veze sa Ugarskom „kako u državnopravnom tako i u
političkom i privrednom pogledu“ i Odlukom Velike narodne Skupštine Vojvodine
25. novembra 1918. se priključila Kraljevini Srbiji.

Dva meseca nakon toga u Svečanoj sali Matice srpske,
konstituisana je Trgovačko zanatska komora u Novom Sadu sa privremenom Upravom u
sledećem sastavu:

Ljuba Stefanović, trgovac, predsednik, Kosta P. Mirosavljević,
trgovac, prvi potpredsednik, Sima Mašić, krojač, drugi potpredsednik.

Na sednici su prisustvovali i Jovan Totović, trgovački agent,
Dušan Monašević, trgovac, Veselin Kolarski, trgovac, Nikola Ivković, trgovac,
Gustav Tolvet, Đorđe Moljac, gvožđar, Jovan Pervaz, Vlada Nedeljković, limar,
Jovan Sivački, ćurčija, Nikola Veličković obućar i Milan Lučić, knjigovezac.

Bio je to novi početak u Srbiji, nakon šezdeset devet godina koje
su novosadski trgovci i zanatlije proveli organizovani u komori koja je imala
sedište u Temišvaru i Segedinu.

Svestraniji i aktivniji rad Komore primetan je od 1926. godine, a
godinu dana kasnije sledi reorganizacija kojom se proširuje sadržaj i oblici
organizovanja. Uz postojeće sekcije, odseke i fondove, formiraju se i
Finansijsko-poreski, saobraćajni i carinski odbori, što je imalo pozitivne
uticaje na njen rad i status.

U narednom periodu, Komora se razvija i obogaćuje sadržaj rada i
formi organizovanja što potvrđuje porast interesovanja trgovaca, industrijalaca
i zanatlija koji se osvedočuju u rezultatima pokretanih inicijativa pred
državnim organima u funkciji njihovog poboljšanja položaja i kvalitetnijeg
ambijenta za napredak svojih delatnosti.

Tako, Trgovačko-industrijske i zanatske komore svoje inicijative
definišu u vidu rezolucija ili predloga nadležnim ministarstvima, kada se radi o
poboljšanju prilika u saobraćaju, proširenja teretne stanice u Novom Sadu,
upotrebe železničkih magacina, donošenja jedinstvenog Zakona o javnim
skladištima, poboljšanju poštanskog – telefonskog – telegrafskog saobraćaja,
efikasnosti pravosuđa, zaštite domaće zanatske proizvodnje i usluga u carinskoj
politici, obezbeđivanje uslova za školovanje i osposobljavanje stručnjaka i
kadrova potrebnih privredi onog vremena…

Komora je 1930. godine izgradila svoj dom, koji kako je isticano,
„služi za ukras Novog Sada i kao znak solidarnosti i zajedničkog rada svih
privrednika ovog komorskog područja“.

Istovremeno, Komora je izdavala pojedine stručne publikacije kao
što su Privreda Vojvodine, Naša spoljna trgovina i Službeni glasnik putem kojih
je obaveštavala javnost na najneposredniji način o celokupnoj svojoj delatnosti.

U periodu do početka Drugog svetskog rata, Komora je jačala i
svoju materijalnu osnovu, brojčano i strukturalno se razvijala kao važan segment
poslovanja u trgovini, zanatstvu i industriji Vojvodine. Uz osnivače Komore iz
1919. godine, istaknuti funkcioneri i pojedinci Komore u periodu pre rata su
Daka Popović, Božo Pravica, Gedeon Dunđerski, dr Branko Petrović, Đoka
Dunđerski, Ilija Milovančev, Dragić Mijatović, Nikola Tanurdžić, Jovan Ćulum, dr
Slavko Stanić…

Sa prvim danima okupacije, celokupna imovina Komore u Novom Sadu
je popisana i preuzeta po nalogu okupacionih vlasti pod kontrolu Janoša
Abrahama, trgovca iz Novog Sada. U njoj je bila ogromna vrednost u nekretninama,
nepokretnoj i pokretnoj imovini, depozitima u bankama, štednim ulozima,
penzionom i drugim fondovima koje je osnovala i kontrolisala Trgovačko –
industrijska i zanatska komora u Novom Sadu.    

Po završetku rata, nove vlasti su obnavljale razrušenu privredu.
Poslovi na obnovi su posebno bili u oblasti privrede i zanatstva. Od svih
industrijskih grana, najbrže su se razvijale one koje su bile tesno povezane sa
poljoprivredom, kao što su mlinska,, prehrambena, kudeljarska i  ciglarska
industrija. Paralelno sa obnovom, sprovođen je postupak oduzimanja sredstava za
proizvodnju u svim proizvodnim oblastima. Imovina je konfiskovana od
okupatorskih saradnika, da bi u decembru 1946. Zakon o nacionalizaciji stvorio
pravni okvir za oduzimanje privrednih preduzeća u privatnoj svojini. U novim
društveno ekonomskim uslovima je obnovljen i rad Trgovinsko – industrijske i
zanatske komore u Novom Sadu. Dva meseca pre toga je odlukom Glavnog izvršnog
odbora APV obavljeno spajanje Trgovinsko industrijske komore u Novom Sadu i
Trgovinsko privredne komore u Petrogradu u jednu komoru koja je delovala na
području cele Vojvodine. U tom periodu, Komora je bila pomoćni organ narodne
vlasti i stručni konsultant za privredna pitanja. Ceneći da je po okončanju rata
zanatski deo izdvojen u novoformiranu komoru, a postulati trgovinsko
industrijske komore postavljeni u Kraljevini, nisu bili održivi za društvo sa
privredom zasnovanom na etatizmu, centralizmu, planiranju, negiranju slobodnog
delovanja tržišnih zakona, pre svega zakona o vrednosti. Uz pretrpljenu ratnu
štetu i u novim ekonomskim i političkim okolnostima u suštini temeljno
izmenjenim u odnosu na stanje između dva svetska rata, Trgovinsko industrijska
komora u Novom Sadu je likvidirana jula 1948. godine.

 Međutim, gransko organizovanje komorskog sistema otpočelo je
1950. godine. Te godine je uvedeno samoupravljanje u desetak fabrika, kao
eksperimentalni primer koji je prethodio donošenju Zakona o samoupravljanju
1952. godine, na čijim osnovama je izgrađen novi sistem društveno ekonomskih
odnosa u Jugoslaviji, a time i u Vojvodini. U Vojvodini su te pedesete godine,
stvorene: Ugostiteljsko turistička komora,Trgovinska komora, Poljoprivredna i
Poljoprivredno – šumarska komora koje su uz postojeću Zanatsku komoru, Zadružni
savez Vojvodine i Savez zanatskih i ne zemljoradničkih zadruga APV, činili
komorski sistem u Vojvodini. Takvo organizovanje je potrajalo do 1962. god. kada
je stvorena Pokrajinska privredna komora, a prestale su da postoje pomenute
granske komore. Ovim činom Vojvodina prvi put u svojoj istoriji je dobila
jedinstvenu privrednu komoru. Njena organizacija se temeljila na granskoj podeli
privrednih delatnosti u okviru trinaest saveta iznad kojih su bili Skupština i
Upravni odbor i to: Savet za preradu metala i elektro – industriju, Savet za
tekstil, kožu, gumu i obuću, Savet za grafičku industriju i novinsko izdavačku
delatnost, Savet za energetiku i hemijsku industriju, Savet za građevinarstvo,
Savet za saobraćaj, Savet za poljoprivredu i prehrambenu industriju, Savet za
šumarstvo, drvnu industriju, celulozu i papir, Savet za zadrugarstvo, Savet za
trgovinu, Savet za uvoz i izvoz, Savet za ugostiteljstvo i turizam i Savet za
zanatstvo i komunalnu privredu. Prvi predsednik Pokrajinske privredne komore bio
je Stipan Marušić.

Privredni i ukupan razvoj nikada nije mogao bez kvalitetnih
kadrova i progresivnih tokova u kojima nauka i obrazovanje predstavljaju osnovu.
Zato je Pokrajinska privredna komora u svom sadržaju rada, već u godinama nakon
svog konstituisanja u jedinstvenu Komoru periodično, ali u kontinuitetu,
tretirala pitanja programiranja i finansiranja naučno istraživačkog rada za
potrebe privrede. Saradnja sa visokoškolskim i naučnim institucijama je širena i
prema društvenim organizacijama i stručnim udruženjima u kojima se interesno
organizovao stručni i kadrovski potencijal. To su organizacije Savez inženjera i
tehničara, Savez pronalazača i autora tehničkih unapređenja, Savez ekonomista,
Narodna tehnika…

Formiranje jedinstvene Privredne komore u Vojvodini jeste
značajan događaj u istoriji komorskog sistema, iako se nije temeljio isključivo
interesom i inicijativom  Vojvođanskih privrednih subjekata, već po najviše
voljom političkih institucija koje su u datim istorijskim okolnostima celokupnu
problematiku komorskog organizovanja privrede u Vojvodini sprovodili u ime
očuvanja društvene svojine i samoupravljanja. Počev od formiranja, pa kasnije do
svih etapa razvoja samoupravljanja, Pokrajinska privredna komora sa celinom
komorskog sistema u tadašnjoj Jugoslaviji je prihvatala poziciju institucije u
kojoj je stvaran ambijent za prenošenje programa, rešenja i mera  vodeće
političke snage koja je kreirala i odlučivala o politici ekonomskog i privrednog
razvoja zemlje i društva. To se posebno odnosi na značajna društveno ekonomska
dešavanja i događanja poput donošenja Srednjoročnih planova razvoja počevši od
1966 – 1970, pa narednih koji su sledili, zatim privredne reforme 1965. ustavnih
amandmana 1971, Ustava 1974. pa sve do donošenja Zakona o udruženom radu 1976. 
i Zakona o udruživanju u privredne komore 1979.

Bez obzira na ulogu i poziciju u političkom sistemu, Pokrajinska
privredna komora je postala i bila važan činilac praćenja, analiziranja i
ocenjivanja privrednih tokova, inicirala je i predlagala, preporučivala i
pripremala sistemska rešenja koja su bila od izvanrednog značaja za celokupni
razvoj Pokrajine i Zemlje u celini. Svojom mnogostrukom uspešnom delatnošću
praktično je pokazala istorijsku opravdanost i nadmoć jedinstvenog komorskog
načina organizovanja, nad prethodnim granskim komorskim sistemom. Na putu
izrastanja šezdesetih i sedamdesetih godina su je uspešno predvodili njeni
predsednici: Milan Novković (1963 – 1965), Đorđe Gvozdenović (1965 – 1972),
Mihalj Šefer (1972 – 1974).

Njena uloga u sprovođenju strateških privredno ekonomskih
zadataka je rasla sa unapređivanjem tadašnjeg političkog sistema socijalističkog
samoupravljanja, a  naročito nakon Ustava 1974. na čijim načelima Pokrajinska
privredna komora menja naziv i sadržajni status u Privrednu komoru Vojvodine.
Učinjeno je to dva meseca nakon usvajanja Ustava Vojvodine, 22. aprila na
sednici Skupštine SAP Vojvodine, na kojoj je donet Zakon o udruživanju u
privredne komore. Ovim Zakonom je potpuno samostalno uređeno pitanje udruživanja
privrednih organizacija u Pokrajini u okviru komore.

Zakon je predvideo zadatke Privrednoj komori Vojvodine kojim je
utvrđeno da se radi zajedničkog unapređivanja rada i poslovanja Komora bavi
naročito pitanjima: unapređivanja proizvodnje, prometa i usluga; povećanja
produktivnosti rada; primene savremenih tehničko tehnoloških postupaka i
racionalizacije u radu i poslovanju;unapređivanju uslova i organizacije rada i
poslovanja; usklađivanju izgradnje i rekonstrukcije i korišćenja
kapaciteta;unapređivanja poslovnog i drugog udruživanja; poslovno tehničke
saradnje , kooperacije i specijalizacije, podsticanja udruživanja rada i
sredstava…

Ovim Zakonom Komora je imala pravo i dužnost da nadležnim
pokrajinskim organima predlaže način regulisanja određenih odnosa od značaja za
svoje članove i da podnosi obrazložen zahtev za donošenje zakona i drugih
propisa kojima bi uredila druga pitanja koja su za njih od interesa. Istovremeno
je predviđeno da Komora učestvuje sa nadležnim organima društveno političke
zajednice u izgradnji i razvoju privrednog sistema i daje inicijativu za
utvrđivanje ekonomske politike i za donošenje mera za njeno sprovođenje. 

Na temelju Zakona, osnovane su i regionalne privredne komore:
Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor i Sremska privredna komora.  

Ovakve nadležnosti su otvarale značajno učešće Komore u privredno
ekonomskom sistemu Pokrajine. Ona je bila nosilac aktivnosti u pripremama za
donošenje rezolucija o osnovama politike društveno ekonomskog razvoja SAP
Vojvodine, njeno praćenje i sprovođenje, zatim strateških planskih dokumenata
kojima su projektovani periodi razvoja privredno ekonomskog razvoja, poput
srednjoročnih planova SAP Vojvodine.

Prvi predsednik Privredne komore Vojvodine bio je Jon Srbovan
(1974 – 1980). Nakon toga usledile su godine sa jednogodišnjim mandatom
predsednika, saglasno sistemskim rešenjima o mandatima u državnim i društveno
političkim organizacijama. Predsednici su bili: Jožef Borza (1981.), Velimir
Vukmanović (1982.), Miloš Vlaisavljević (1983.), Jožef Šimovič (1984.).

Nakon ovog perioda, ukinuti su jednogodišnji mandati, pa su
predsedničku dužnost obavljali Milorad Felbab (1984 – 1988) i dr Andraš Mora
(1988 – 1990).               

 Dok je tokom osamdesetih i devedesetih godina teklo pravno
uobličavanje okolnosti i prilika u kojima je delovala Privredna komora
Vojvodine, vojvođanska privreda je tokom tih osamdesetih poslovala u uslovima
privredne stagnacije u opšte jugoslovenskim okvirima. Tokom devedesetih, njenu
delatnost su neposredno usmeravali Nikola Stojšić, predsednik (od 1990), Momčilo
Bajagić, generalni sekretar (1988.- 1994.) i mr. Dušan Vučičević, generalni
sekretar (od 1994) u vrlo teškim uslovima izazvanim secesijom četiri republike
bivše SFRJ i zavođenjem sankcija prema novoosnovanoj SRJ.

Raspadom SFRJ i sistema na kome je zasnovano nekadašnje uređenje
i uspostavljanjem višestranačkog parlamentarizma u novoj zemlji, menjali su se
suštinski i društveno ekonomski odnosi i privredni sistem kome se prilagođavao i
komorski sistem u Vojvodini. Započet je proces privatizacije koji je kasnije sa
promenama iz 2000 – te, poprimio i radikalan zaokret u potpunom menjanju
svojinskog položaja privrednih i drugih organizacija u privrednoj, finansijskoj
i ekonomskoj delatnosti.

Društvena svojina je gubila dominantnu poziciju na putu ukidanja
i nestanka u konkurenciji svojinske kategorije, a samoupravljanje kao društveni
odnos na kome je razvijano svojinsko pitanje, politički sistem i ekonomska
politika zemlje, je otišlo u istoriju.  

Takva istorijska raskršća na putu razvoja zemlje, zahtevaju mudro
i vizionarsko vođenje i transformaciju koja bi garantovala kontinuitet rada i
razvoja institucije u novim društveno ekonomskim i političkim uslovima.
Inspiracija i uporište su nalaženi u višedecenijskoj tradiciji i iskustvima
kapitalističkog sistema u kome je stvorena Trgovinsko – zanatska komora.

Političke prilike nakon raspada Jugoslavije su burno
manifestovane na prostoru bivše zemlje. Koncepcijske razlike o ustrojstvu države
su uslovile burne događaje.

I u takvim uslovima, Privredna komora Vojvodine je nastojala da
bude u službi svojih članova, nastojeći da uprkos međunarodnim sankcijama
pomogne posrnuloj privredi.

Početkom 1999. na SR Jugoslaviju je izvršena agresija NATO pakta.
Srbija je bila ciljna meta napada najveće vojne sile. Najznačajniji privredni,
energetski, infrastrukturalni objekti su porušeni i uništeni.

Oktobra 2000 godine, došlo je do promene vlasti u zemlji, koju je
preuzela koalicija Demokratske opozicije Srbije.

Sa dolaskom novih vlasti, započet je intenzivniji proces
međunarodne deblokade, unutrašnje promene su karakterisali intenzivni procesi
privatizacije društvene privrede. Najvrednija preduzeća i kompanije su prešle u
privatno vlasništvo, uspostavljan je sistem tržišne privrede, uspostavljani su
ekonomski odnosi sa inostranstvom, strane kompanije su ulazile u Zemlju,
otpočele su investicione aktivnosti, humanitarni kontingenti su pristizali u
zemlju. Veliki broj otpuštenih radnika naglašavao je socijalnu komponentu
tranzicionih procesa. Podsticano je privatno preduzetništvo, a razvojna
orijentacija je usmeravana ka malim i srednjim preduzećima. Novi standardi koje
postavlja savremeni svet u svakom pogledu od proizvodnje i usluga, do
komunikacija i predstavljanja, nove tehnologije i informacioni sistemi,
zahtevali su celovitu obnovu poslovno – radnog potencijala. Edukacijama za
savremena dostignuća, standarde, organizaciju i poslovanje u međunarodnoj
zajednici, Evropskoj uniji izgrađivan je primeren i adekvatan sadržaj rada
Privredne komore Vojvodine u novim uslovima.

Radeći na sopstvenoj izgradnji, organizacionim formama i sadržaju
rada koji su primereni novoj poziciji u Privrednoj komori Vojvodine su
vizionarski preduzimane mere na njenoj implementaciji kao značajne institucije
privrednog sistema u međunarodne integrativne procese.

Kupljen je najsavremeniji poslovni prostor u Novom Sadu u okviru
Master centra koji je sastavni deo ambijenta Novosadskog sajma u kome su
locirani mnogi privredni subjekti i činioci sistema, poput Pokrajinskih fondova
i hotel, što ovaj objekat čini svojevrsnim centrom privredno poslovnog i
kadrovskog potencijala. U ovom objektu su uz najsavremeniju opremu stvoreni
 uslovi za funkcionisanje i rad na najvišem nivou kojim raspolaže današnji
poslovni svet.

Paralelno je rađeno na sticanju sertifikata ISO 9001/ 2000 koji
joj je prvi put dodeljen 2002. Time je PKV među prvima u komorskom sistemu
dobila prestižni evropski standard.

Dugogodišnja najtešnja saradnja sa naučnim i obrazovnim
institucijama opredeljivala je i primarne zadatke na kadrovskom osposobljavanju
i jačanju privrednih činilaca za prepoznavanje i ovladavanje novim
tehnologijama, posebno informatičkih i informacionih sistema za potrebe privrede
i članova komore, marketinško pozicioniranje institucija, proizvoda i usluga,
pojedinaca koji su preuzimali menadžment preduzeća, banaka i drugih činilaca
komorskog sistema. 

Zemlje regiona su prirodna odrednica u spoljno trgovinskoj
razmeni i budućih poslovnih veza članica komore. Pojedine zemlje Evropske unije
su najveći partneri u spoljnotrgovinskoj razmeni Vojvođanske privrede, a zemlje
Jugoistočne Evrope i Balkanske zemlje su  potencijali prema kojima komorski
sistem ima stalnu inicijativu. Zaključivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini
CEFTA 2006. stvorene su povoljnije pozicije u trgovini na nivou regiona, a
Privrednoj komori Vojvodine dat sadržaj na kome će se kontinuirano angažovati u
praćenju, sagledavanju i otklanjanju svih prepreka na putu slobodne trgovine.

Poseban značaj na planu među regionalne saradnje ima koncepcija
integracije u Dunav – Kriš – Moriš – Tisa (DKMT). Privredna komora je po drugi
put predsedavajući foruma predsednika Euroregije DKMT. U okviru aktivnosti na
međunarodnom planu značajne su aktivnosti u okviru „Dunavskog biroa“, projekti
poput Seenet Most – Regija Toskana i Regija Friuli Venecija Đulia, Most saradnje
između komora u kojoj se povezuju komore Slovačke, Mađarske, Rumunije i Srbije.
Uz ove projekte zapažene su inicijative i aktivnosti koje se upućuju i
uspostavlajju sa partnerima iz Italije, Nemačke, Francuske, Švajcarske, Rusije,
Ukrajine, Belorusije, Indije i Kine.

U okviru međunarodne saradnje, Privredna komora  Vojvodine,
posebno podstiče svoje članove za učešće na izložbama, organizujući nastupe na
sajmovima u Evropi i koordinirajući njihove nastupe na sajmovima u zemlji.
Sajamski nastupi naših privrednika u zemlji i inostranstvu u organizaciji Komore
su predstavljali značajnu podršku posebno malim i srednjim preduzećima.
               

Nezaobilazni evropski tokovi razvijali su potrebu o lepom i
kvalitetnom kao motivu u trgovini i posebno kao značajnu konkurentnu prednost.
To je doprinelo ideji, a potom uspešnom projektu sa kojim je Privredna komora
Vojvodine već desetak godina podsticala primenu i razvoj industrijskog dizajna u
svim sferama privrede. Tako je uspostavljena prestižna nagrada „Dobar dizajn“,
koja se tradicionalno dodeljuje uspešnim dizajnerima i preduzećima na priredbama
Međunarodnog novosadskog poljoprivrednog sajma.    

Kada se radi o stimulisanju i valorizaciji izuzetnih rezultata i
dostignuća u privredi i poslovanju, „Nagrada Privredne komore Vojvodine“ je
stekla status najznačajnije u toj konkurenciji, što pokazuje i nivo autoriteta i
poštovanja koje uživa kod svojih članova. Ona je postala najbolja legitimacija
nagrađenim za sopstveno predstavljanje u svetu posla.

 Stavljajući se u službu interesa svojih članova i kao važan
činilac privrednog i poslovnog sistema, Privredna komora Vojvodine je u stalnom
praćenju najznačajnijih aktivnosti poput pravnih i institucionalnih reformi u
privredi, privatizacionim tokovima, reformi u javnim preduzećima putem
restruktuiranja. Predmet njenog interesovanja su i procesi harmonizacije donetih
zakonskih propisa, reforme u bankarskom sistemu i osiguravajućim organizacijama
i uspostavljanje saradnje sa inostranim partnerima u cilju stvaranja povoljnijeg
ambijenta za investiranje i poslovanje privrede u svrhu povećanja proizvodnje i
izvoza i porasta konkurentnosti naših proizvoda na inostranom tržištu.

U strukturi Vojvođanske privrede dominantno mesto pripada agraru,
poljoprivrednoj delatnosti i prerađivačkoj industriji. Razumljiv je interes
članica da se prilike u toj granskoj privredi svestrano prate, analiziraju,
ocenjuju i na osnovu toga pokreću inicijative i predlažu mere nadležnim državnim
organima za njeno unapređenje. Komora se uvek zalagala za poboljšanje ekonomskih
i tržišnih uslova, sa težnjom da preduzeća iz oblasti agrarne privrede budu
sposobna da se integrišu u Evropske ekonomske tokove i da se osposobe da izdrže
konkurenciju sa Evropskim proizvođačima. To je podrazumevalo stalno
unapređivanje i poboljšanje kvaliteta naših proizvoda, iz čega proizilazi
potreba uvođenja i primene svih potrebnih standarda i propisa kvaliteta i
principa proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane.    

U prioritetu rada Privredne komore Vojvodine su privredne grane
koje po tradiciji, resurskim potencijalima, profitabilnosti pripadaju razvojnim
privredama. Uz poljoprivrednu, prehrambenu industriju i vodoprivredu, značajne
su energetika i hemijska industrija,metalna, tekstilna i kožarsko – prerađivačka
industrija, kao i stalni sadržaji koji tretiraju šumarstvo i industriju prerade
drveta i celuloze, građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i
projektovanje.

U Privrednoj komori Vojvodine smatraju da je turistička privreda
budućnost regiona. Ugostiteljstvo ima tradiciju, a sve je više opština koje se
okreću svojim resursima turističke sadržine, kao razvojnoj privrednoj grani.
Zbog toga su posebno podržavana izdanja na CD poput „Turizam Vojvodine“ i „Dvorci
Vojvodine“ u režiji Privredne komore Vojvodine.   

U okviru ukupnih aktivnosti, komorski sistem sve veći značaj i
tretman u svom delovanju posvećuje preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima
koja su u budućoj strukturi privrede Vojvodine težišni strateški pravac. A kada
se radi o podršci snažnijem uključivanju žena u proces rada podsticano je žensko
preduzetništvo.

Uz pomenute prioritete u privrednim i poslovnim delatnostima
Privredne komore Vojvodine, trgovina, saobraćaj i veze, grafička delatnost,
izdavačko i novinsko izdavačka delatnost i kinematografija, komunalno stambena
privreda i urbanizam su područja rada koja su imala svoje mesto u komorskom
sistemu, njegovom angažmanu i doprinosu odnosima koji su uspostavljani.

 Informacioni centar Privredne komore Vojvodine se razvija i
profiliše u okviru informacionog sistema „Sistem podrške odlučivanju PKV“,
saglasno informacionim zahtevima, sopstvenim interesima i interesima relevantnih
subjekata zainteresovanih za uključivanje u ovaj sistem.

Komora ima svoju stalnu prezentaciju na internetu na adresi:
www.pkv.rs, koja je postala mesto okupljanja privrednika, poslovnih ljudi koji u
međusobnom forumskom radu razmenjuju poslovne informacije i ostvaruju svestranu
komunikaciju.

Funkcionisanje komorskog informacionog sistema omogućava
intenzivniju eksploataciju baza podataka Informacionog sistema Privredne komore
Srbije.

Uz CD izdanja u oblasti turizma, domaćoj i stranoj javnosti su
stavljeni na uvid CD izdanja „Privredni informator“, Promotivni film o PKV,
zatim „Izvoznici“ i neka duga izdanja.

Privredna komora ima svoju Službu za opšte i zajedničke poslove i
službu računovodstva koje opslužuju organe i forme organizovanja Privredne
komore Vojvodine.

Privredna komora Vojvodine ima svoje organe i to najviši organ
Skupštinu PKV, Upravni odbor i Nadzorni odbor i Predsednika Komore.

…