- јун 7, 2018
- Posted by: admin
- Categories: Актуелности, ПКВ, Удружење индустрије
Нема коментара
У Привредној комори Војводине (ПКВ), а на иницијативу председнице Групације Групација за енергетику и енергетско рударство, у оквиру Удружења индустрије ПКВ, др Браниславе Лепотић Ковачевић, у четвртак, 7. јуна 2018. године, организован је округли сто „Потенцијали Војводине за производњу енергије из биомасе“.
Отварајући скуп, председник ПКВ Бошко Вучуревић истакао је да је један од главних праваца стратегија развоја енергетике код нас, у Европи и свету, повећање коришћења обновљивих извора енергије.
„Војводина, као географска област, изузетно је погодна за гајење биомасе, на одржив начин и под условом, да врши повољан утицај на производњу хране. Војвођански регион погодан је и за узгајање биомасе аграрног и шумском порекла. Позитивно усклађивање локације за њено узгајање, повољно је за повећање сигурности приноса и смањења утицаја климе на усеве“, рекао је Вучуревић.
У изјави за медије пре почетка стручног скупа, др Лепотић Ковачевић рекла је да се о биомаси данас много прича.
„Идеја је да се стручна мишљења, овом приликом заиста сучеле, да направимо дискусију из које можемо да извучемо закључке којим путем да идемо даље, размотриће се правни аспекти, размотриће се нове технологије, ефикасне технологије што је јако важно, потенцијали ресурса у смислу биомасе и којим путем ићи даље у смислу ефикасне технологије за производњу енергије из обновљивих извора“, рекла је она.
Секретар Удружења индустрије ПКВ мр Зоран Трповски изразио је велико задовољство што је округли сто на ову тему управо организован у ПКВ.
„То је једна од активности која је планирана у раду наше Групације за енергетику и енергетско рударство у оквиру нашег Удружења. Веома нам је драго што смо успели да организујемо овај еминентни скуп са стручњацима из ове области да би се додатни елементи и неке нове чињенице рекле у вези са овом темом која је већ стварна, реална и увек је добро чути неке нове елементе који могу да помогну у даљем ширењу и концепцији коришћења биомасе као не више алтернативног горива, већ реалног горива које би требало да се користи“, рекао је Трповски.
Једна од учесника стручног скупа био је и др Аксел Вајнрајх (Dr Axel Weinreich,) из Немачке, који је говорио о расположивим ресурсима биомасе у Србији са посебним освртом на Војводину, а у изјави за медије пре почетка, рекао је да је Војводина изузетно повољно подручје кад говоримо о биомаси.
„Знамо да је свега шест посто површине и даље под шумама, све остало је пољопривредно земљиште, а то много говори. У комбинацији са изузетно квалитетним земљиштем, повољном, благом климом и високим нивоом и потенцијалом подземних вода, то је оно што представља изузетно значајан предуслов и велики потенцијал. Увек имате оних нуспроизвода који се могу искључиво искористити за добијање енергије. Наравно, пошто је увек првенствени циљ да добијете производе најбољег квалитета, циљ је да се што већи део те дрвне грађе употреби за производњу одређених производа, као што је намештај, али самим тим, ако појачавате и повећавате обим те производње, то значи да ће се повећати обим производње отпадних материјала и нуспроизвода, које ћете сагоревањем и разним другим процесима, моћи да претворите у енергију“, рекао је он.
У току уводних излагања, разматрали су се и правни оквир за изградњу објеката за производњу енергије и значај коришћења обновљивих извора енергије у циљу остваривања одрживог развоја и нове технологије за производњу енергије из биомасе са високом енергетском ефикасношћу које испуњавају нове стандарде одрживости Европске уније.
У оквиру представљања технологије великог котла и технологије парних турбина у објекту за производњу енергије из биомасе, Богуслав Крзтон (Boguslaw Krzton) из Пољске представио је, између осталог, читав низ инсталисаних котлова различитих снага и различитих комбинација обновљивих енергената из његове земље, Финске и Велике Британије.
Отварајући скуп, председник ПКВ Бошко Вучуревић истакао је да је један од главних праваца стратегија развоја енергетике код нас, у Европи и свету, повећање коришћења обновљивих извора енергије.
„Војводина, као географска област, изузетно је погодна за гајење биомасе, на одржив начин и под условом, да врши повољан утицај на производњу хране. Војвођански регион погодан је и за узгајање биомасе аграрног и шумском порекла. Позитивно усклађивање локације за њено узгајање, повољно је за повећање сигурности приноса и смањења утицаја климе на усеве“, рекао је Вучуревић.
У изјави за медије пре почетка стручног скупа, др Лепотић Ковачевић рекла је да се о биомаси данас много прича.
„Идеја је да се стручна мишљења, овом приликом заиста сучеле, да направимо дискусију из које можемо да извучемо закључке којим путем да идемо даље, размотриће се правни аспекти, размотриће се нове технологије, ефикасне технологије што је јако важно, потенцијали ресурса у смислу биомасе и којим путем ићи даље у смислу ефикасне технологије за производњу енергије из обновљивих извора“, рекла је она.
Секретар Удружења индустрије ПКВ мр Зоран Трповски изразио је велико задовољство што је округли сто на ову тему управо организован у ПКВ.
„То је једна од активности која је планирана у раду наше Групације за енергетику и енергетско рударство у оквиру нашег Удружења. Веома нам је драго што смо успели да организујемо овај еминентни скуп са стручњацима из ове области да би се додатни елементи и неке нове чињенице рекле у вези са овом темом која је већ стварна, реална и увек је добро чути неке нове елементе који могу да помогну у даљем ширењу и концепцији коришћења биомасе као не више алтернативног горива, већ реалног горива које би требало да се користи“, рекао је Трповски.
Једна од учесника стручног скупа био је и др Аксел Вајнрајх (Dr Axel Weinreich,) из Немачке, који је говорио о расположивим ресурсима биомасе у Србији са посебним освртом на Војводину, а у изјави за медије пре почетка, рекао је да је Војводина изузетно повољно подручје кад говоримо о биомаси.
„Знамо да је свега шест посто површине и даље под шумама, све остало је пољопривредно земљиште, а то много говори. У комбинацији са изузетно квалитетним земљиштем, повољном, благом климом и високим нивоом и потенцијалом подземних вода, то је оно што представља изузетно значајан предуслов и велики потенцијал. Увек имате оних нуспроизвода који се могу искључиво искористити за добијање енергије. Наравно, пошто је увек првенствени циљ да добијете производе најбољег квалитета, циљ је да се што већи део те дрвне грађе употреби за производњу одређених производа, као што је намештај, али самим тим, ако појачавате и повећавате обим те производње, то значи да ће се повећати обим производње отпадних материјала и нуспроизвода, које ћете сагоревањем и разним другим процесима, моћи да претворите у енергију“, рекао је он.
У току уводних излагања, разматрали су се и правни оквир за изградњу објеката за производњу енергије и значај коришћења обновљивих извора енергије у циљу остваривања одрживог развоја и нове технологије за производњу енергије из биомасе са високом енергетском ефикасношћу које испуњавају нове стандарде одрживости Европске уније.
У оквиру представљања технологије великог котла и технологије парних турбина у објекту за производњу енергије из биомасе, Богуслав Крзтон (Boguslaw Krzton) из Пољске представио је, између осталог, читав низ инсталисаних котлова различитих снага и различитих комбинација обновљивих енергената из његове земље, Финске и Велике Британије.