U Privrednoj komori Vojvodine (PKV), a na inicijativu predsednice Grupacije Grupacija za energetiku i energetsko rudarstvo, u okviru Udruženja industrije PKV, dr Branislave Lepotić Kovačević, u četvrtak, 7. juna 2018. godine, organizovan je okrugli sto „Potencijali Vojvodine za proizvodnju energije iz biomase“.
Otvarajući skup, predsednik PKV Boško Vučurević istakao je da je jedan od glavnih pravaca strategija razvoja energetike kod nas, u Evropi i svetu, povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije.
„Vojvodina, kao geografska oblast, izuzetno je pogodna za gajenje biomase, na održiv način i pod uslovom, da vrši povoljan uticaj na proizvodnju hrane. Vojvođanski region pogodan je i za uzgajanje biomase agrarnog i šumskom porekla. Pozitivno usklađivanje lokacije za njeno uzgajanje, povoljno je za povećanje sigurnosti prinosa i smanjenja uticaja klime na useve“, rekao je Vučurević.
U izjavi za medije pre početka stručnog skupa, dr Lepotić Kovačević rekla je da se o biomasi danas mnogo priča.
„Ideja je da se stručna mišljenja, ovom prilikom zaista sučele, da napravimo diskusiju iz koje možemo da izvučemo zaključke kojim putem da idemo dalje, razmotriće se pravni aspekti, razmotriće se nove tehnologije, efikasne tehnologije što je jako važno, potencijali resursa u smislu biomase i kojim putem ići dalje u smislu efikasne tehnologije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora“, rekla je ona.
Sekretar Udruženja industrije PKV mr Zoran Trpovski izrazio je veliko zadovoljstvo što je okrugli sto na ovu temu upravo organizovan u PKV.
„To je jedna od aktivnosti koja je planirana u radu naše Grupacije za energetiku i energetsko rudarstvo u okviru našeg Udruženja. Veoma nam je drago što smo uspeli da organizujemo ovaj eminentni skup sa stručnjacima iz ove oblasti da bi se dodatni elementi i neke nove činjenice rekle u vezi sa ovom temom koja je već stvarna, realna i uvek je dobro čuti neke nove elemente koji mogu da pomognu u daljem širenju i koncepciji korišćenja biomase kao ne više alternativnog goriva, već realnog goriva koje bi trebalo da se koristi“, rekao je Trpovski.
Jedna od učesnika stručnog skupa bio je i dr Aksel Vajnrajh (Dr Axel Weinreich,) iz Nemačke, koji je govorio o raspoloživim resursima biomase u Srbiji sa posebnim osvrtom na Vojvodinu, a u izjavi za medije pre početka, rekao je da je Vojvodina izuzetno povoljno područje kad govorimo o biomasi.
„Znamo da je svega šest posto površine i dalje pod šumama, sve ostalo je poljoprivredno zemljište, a to mnogo govori. U kombinaciji sa izuzetno kvalitetnim zemljištem, povoljnom, blagom klimom i visokim nivoom i potencijalom podzemnih voda, to je ono što predstavlja izuzetno značajan preduslov i veliki potencijal. Uvek imate onih nusproizvoda koji se mogu isključivo iskoristiti za dobijanje energije. Naravno, pošto je uvek prvenstveni cilj da dobijete proizvode najboljeg kvaliteta, cilj je da se što veći deo te drvne građe upotrebi za proizvodnju određenih proizvoda, kao što je nameštaj, ali samim tim, ako pojačavate i povećavate obim te proizvodnje, to znači da će se povećati obim proizvodnje otpadnih materijala i nusproizvoda, koje ćete sagorevanjem i raznim drugim procesima, moći da pretvorite u energiju“, rekao je on.
U toku uvodnih izlaganja, razmatrali su se i pravni okvir za izgradnju objekata za proizvodnju energije i značaj korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju ostvarivanja održivog razvoja i nove tehnologije za proizvodnju energije iz biomase sa visokom energetskom efikasnošću koje ispunjavaju nove standarde održivosti Evropske unije.
U okviru predstavljanja tehnologije velikog kotla i tehnologije parnih turbina u objektu za proizvodnju energije iz biomase, Boguslav Krzton (Boguslaw Krzton) iz Poljske predstavio je, između ostalog, čitav niz instalisanih kotlova različitih snaga i različitih kombinacija obnovljivih energenata iz njegove zemlje, Finske i Velike Britanije.