У ЈП Путничко пристаниште и марина „Апатин“ у Апатину у петак, 11. маја 2018. године одржана је седница Групације за наутичку привреду и туризам Привредне коморе Србије (ПКС), на којој су испред Привредне коморе Војводине (ПКВ) присуствовале Славица Хајдер, секретар Удружења услуга ПКВ и Драгица Самарџић, виши самостални стручни сарадник у Удружењу услуга ПКВ.
Састанку је присуствовало 30 учесника из ТО Ковин, Сомбор, Апатин, представници Министарства инфраструктуре и саобраћаја, Агенције за управљање лукама, шеф капетаније, просторног планирања и урбанизма града Сомбора, кајакашког, једриличарског и риболовног савеза, чланови НАТУС-а, произвођачи наутичке опреме и пловила, аутори наутичких атласа и туристичких агенција.
Скуп је отворила Ника Петровић, председница Скупштине општине Апатин, а учеснике је поздравила Љиљана Крец, в.д. директора марине.

„За апатинску марину је велико задовољство да буде домаћин једног оваквог стручног скупа. Наша марина је једина регистрована марина у Србији са чиме се свакако поносимо“, рекла је Љиљана Крец.
Крсто Пашковић, члан групације НАТУС (и њен оснивач 1992. године) упознао је присутне о проблематици у наутичкој привреди, инфраструктури у приобаљу и пловним путевима као и потенцијалима Западно бачког округа. Чланове скупа је упознао и са иницијативом која је упућена Туристичкој организацији Србије за наступ наутичке привреде на Сајму наутике у Дизелдорфу 2019. године.

„Ова регија (Апатин, Сомбор, Бачки Моноштор, Шебошек, Бездан) може да буде изузетно атрактивна за наутичку привреду и наутички туризам али јој треба стручна помоћ од стране ресорних министарстава, локалних управа и групације НАТУС како би се могло упослити више стотина домаћинстава и становника овог региона. Препоручујем да посетите марину Апатин и уживате у одличном смештају, добром везу за пловила, рибљем паприкашу и апатинском пиву, уз добра вина и воћне ракије“, рекао је Крсто Пашковић.

Љиљана Крец упознала је присутне са значајним новина и олакшицама које су оптерећивале рад марине и боравак страних наутичара у Србији, а то је укидање водне таксе за марину и водне таксе за стране наутичаре.

„Сви чамци и бродови који плове од почетка пловног пута Дунава па до Црног мора, овде улазе у Србију, овде се врше ревизије, те сам заиста мишљења да све то представља велики потенцијал за Апатин“, рекао је Владо Кресојевић, потпредседник Групације за наутичку привреду и туризам ПКС.

„Подунавље са својим неизмерним капацитетима, вредностима и могућностима представља велику развојну шансу за туризам у нашој држави. У Стратегији развоја туризма Србије као и у Просторном плану Подунаље је дефинисано као једно од приоритета стратешког развоја привреде. У овом Сомборско-Апатинском туристичком реону налази се један од дунавских бисера Војводине а то је Специјални резерват природе Горње подунавље. Простире се на левој обали Дунава а заједно са десном обалом пловног подручја у Барањи (Р.Хрватска) познатом по Копачком риту и плавним подручјем Карапанџе (Р.Мађарска) чини природну целину. Простире се на површини од 19.648км и има међународни значај и статус ИБА подручја. Горње подунавље поседује и пружа могућност за развој екотуризма, наутичког туризма, ловног туризма и риболова. Богатство културне баштине насеља пружа могућност за развој културног туризма. Са културно историјског аспекта бих истакла значај преводнице у Бездану која је изграђена за време владавине цара Фрање Јосифа, а чија је изградња трајала од 1846-1856. године и први је објекат у Европи где је примењено подводно бетонирање. Мислим да оваквим културним вредностима морамо дати много већи значај и валоризовати их као туристичке атрактивности“, рекла је Драгица Самарџић.
Туристичко разгледање града са река је веома развијен вид туризма у многим европским земљама а данас смо имали прилике да чујемо да у Београду 7 бродова дневно превезе око 2.000 – 2.500 туриста, а у сезони се превезе око 100.000 туриста.
„Истакла бих да је у Србији и Војводини веома развијен и спорстко-рекреативни наутички туризам. Процењује се да у Србији постоји преко 60.000 мањих пловила, одржава се велики број регата. Странци са мањим јахтама долазе индивидуално, пролазе гранични прелаз у Бездану и користе привезе наутичких клубова. Веома је значајан и стимулативан податак за развој наутичког туризма да су укинуте водне таксе за марину и стране наутичаре. То ће значајно утицати на рад марине и дужи боравак страних наутичара. Данас смо имали прилику да се упознамо са свим садржајима које марина „Апатин“ нуди наутичарима, а и са туристичким понудом коју ова општина нуди домаћим и страним туристима“, додала је Самарџић.
За учеснике скупа је уприличен обилазак најсавременије међународне марине на читавом току Дунава и упознавањем са њеним садржајима: смештајним капацитетима, рестораном, клупским просторијама, инфо-центром, тоалетима са кабинама за туширање, кабинама за пецароше, ронилачким клубом, паркинг простором као и пловидба туристичким бродићем „Апатинка“. Током пловидбе, група је обишла Апатински рукавац, једно од најбољих бродоградилишта на Дунаву, плажу, ресторан „Плава ружа“, оштећени пристан и најлепшу цркву на обали Дунава „12 Апостола“ и марину Апатин.