U JP Putničko pristanište i marina „Apatin“ u Apatinu u petak, 11. maja 2018. godine održana je sednica Grupacije za nautičku privredu i turizam Privredne komore Srbije (PKS), na kojoj su ispred Privredne komore Vojvodine (PKV) prisustvovale Slavica Hajder, sekretar Udruženja usluga PKV i Dragica Samardžić, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga PKV.
Sastanku je prisustvovalo 30 učesnika iz TO Kovin, Sombor, Apatin, predstavnici Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, Agencije za upravljanje lukama, šef kapetanije, prostornog planiranja i urbanizma grada Sombora, kajakaškog, jedriličarskog i ribolovnog saveza, članovi NATUS-a, proizvođači nautičke opreme i plovila, autori nautičkih atlasa i turističkih agencija.
Skup je otvorila Nika Petrović, predsednica Skupštine opštine Apatin, a učesnike je pozdravila Ljiljana Krec, v.d. direktora marine.

„Za apatinsku marinu je veliko zadovoljstvo da bude domaćin jednog ovakvog stručnog skupa. Naša marina je jedina registrovana marina u Srbiji sa čime se svakako ponosimo“, rekla je Ljiljana Krec.
Krsto Pašković, član grupacije NATUS (i njen osnivač 1992. godine) upoznao je prisutne o problematici u nautičkoj privredi, infrastrukturi u priobalju i plovnim putevima kao i potencijalima Zapadno bačkog okruga. Članove skupa je upoznao i sa inicijativom koja je upućena Turističkoj organizaciji Srbije za nastup nautičke privrede na Sajmu nautike u Dizeldorfu 2019. godine.

„Ova regija (Apatin, Sombor, Bački Monoštor, Šebošek, Bezdan) može da bude izuzetno atraktivna za nautičku privredu i nautički turizam ali joj treba stručna pomoć od strane resornih ministarstava, lokalnih uprava i grupacije NATUS kako bi se moglo uposliti više stotina domaćinstava i stanovnika ovog regiona. Preporučujem da posetite marinu Apatin i uživate u odličnom smeštaju, dobrom vezu za plovila, ribljem paprikašu i apatinskom pivu, uz dobra vina i voćne rakije“, rekao je Krsto Pašković.

Ljiljana Krec upoznala je prisutne sa značajnim novina i olakšicama koje su opterećivale rad marine i boravak stranih nautičara u Srbiji, a to je ukidanje vodne takse za marinu i vodne takse za strane nautičare.

„Svi čamci i brodovi koji plove od početka plovnog puta Dunava pa do Crnog mora, ovde ulaze u Srbiju, ovde se vrše revizije, te sam zaista mišljenja da sve to predstavlja veliki potencijal za Apatin“, rekao je Vlado Kresojević, potpredsednik Grupacije za nautičku privredu i turizam PKS.

„Podunavlje sa svojim neizmernim kapacitetima, vrednostima i mogućnostima predstavlja veliku razvojnu šansu za turizam u našoj državi. U Strategiji razvoja turizma Srbije kao i u Prostornom planu Podunalje je definisano kao jedno od prioriteta strateškog razvoja privrede. U ovom Somborsko-Apatinskom turističkom reonu nalazi se jedan od dunavskih bisera Vojvodine a to je Specijalni rezervat prirode Gornje podunavlje. Prostire se na levoj obali Dunava a zajedno sa desnom obalom plovnog područja u Baranji (R.Hrvatska) poznatom po Kopačkom ritu i plavnim područjem Karapandže (R.Mađarska) čini prirodnu celinu. Prostire se na površini od 19.648km i ima međunarodni značaj i status IBA područja. Gornje podunavlje poseduje i pruža mogućnost za razvoj ekoturizma, nautičkog turizma, lovnog turizma i ribolova. Bogatstvo kulturne baštine naselja pruža mogućnost za razvoj kulturnog turizma. Sa kulturno istorijskog aspekta bih istakla značaj prevodnice u Bezdanu koja je izgrađena za vreme vladavine cara Franje Josifa, a čija je izgradnja trajala od 1846-1856. godine i prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje. Mislim da ovakvim kulturnim vrednostima moramo dati mnogo veći značaj i valorizovati ih kao turističke atraktivnosti“, rekla je Dragica Samardžić.
Turističko razgledanje grada sa reka je veoma razvijen vid turizma u mnogim evropskim zemljama a danas smo imali prilike da čujemo da u Beogradu 7 brodova dnevno preveze oko 2.000 – 2.500 turista, a u sezoni se preveze oko 100.000 turista.
„Istakla bih da je u Srbiji i Vojvodini veoma razvijen i sporstko-rekreativni nautički turizam. Procenjuje se da u Srbiji postoji preko 60.000 manjih plovila, održava se veliki broj regata. Stranci sa manjim jahtama dolaze individualno, prolaze granični prelaz u Bezdanu i koriste priveze nautičkih klubova. Veoma je značajan i stimulativan podatak za razvoj nautičkog turizma da su ukinute vodne takse za marinu i strane nautičare. To će značajno uticati na rad marine i duži boravak stranih nautičara. Danas smo imali priliku da se upoznamo sa svim sadržajima koje marina „Apatin“ nudi nautičarima, a i sa turističkim ponudom koju ova opština nudi domaćim i stranim turistima“, dodala je Samardžić.
Za učesnike skupa je upriličen obilazak najsavremenije međunarodne marine na čitavom toku Dunava i upoznavanjem sa njenim sadržajima: smeštajnim kapacitetima, restoranom, klupskim prostorijama, info-centrom, toaletima sa kabinama za tuširanje, kabinama za pecaroše, ronilačkim klubom, parking prostorom kao i plovidba turističkim brodićem „Apatinka“. Tokom plovidbe, grupa je obišla Apatinski rukavac, jedno od najboljih brodogradilišta na Dunavu, plažu, restoran „Plava ruža“, oštećeni pristan i najlepšu crkvu na obali Dunava „12 Apostola“ i marinu Apatin.