„Подунавље са својим неизмерним капацитетима, вредностима и могућностима представља велику развојну шансу за туризам у нашој држави. У Стратегији развоја  туризма Србије, као и у Просторном плану, Подунавље је дефинисано као једно од приоритета стратешког развоја привреде. Горње Подунавље поседује и пружа могућност за развој еко-туризма, наутичког туризма, ловног туризма и риболова“, рекла је Драгица Самарџић, виши самостални стручни сарадник у Удружењу услуга Привредне коморе Војводине (ПКВ).

У северозападном делу пространих бачких равница, на левој обали Дунава, сместио се Апатин један од најлепших градова Војводине. Изузетно повољан географски положај, близина реке и природна богатства овог краја одувек су привлачили људе да се овде насељавају. Град Апатин, као и целокупна територија општине Апатин, лежи на северном делу реке Дунав, на његовом протоку кроз Србију. Марина Апатин, са три звездице једина је категоризована марина у Србији, а данас представља најмодернији објекат ове врсте на Дунаву, са понтонима израђеним по најсавременијој шведској технологији од лакопливајућег бетона. Дунавски залив у коме је смештена, обезбеђује одличне услове за чување пловила током зиме.

Марина располаже са 370 везова, простором од 2.500 квадратних метара за лагеровање пловила на сувом. Целокупан комплекс покривен је видео надзором, а о реду и сигурности у марини, рачуна води и морнарско-чуварска служба која ради 24 часа, свих седам дана у недељи.

Управо је ЈП Путничко пристаниште и марина „Апатин“, у мају ове године, било домаћин Групације за наутичку привреду и туризам ПКС, на којој су испред ПКВ присуствовале Драгица Самарџић и Славица Хајдер, секретар Удружења услуга ПКВ. Скуп је отворила Ника Петровић, председница Скупштине општине Апатин, а учеснике је поздравила Љиљана Крец, в.д. директора марине.

„За апатинску марину је велико задовољство да буде домаћин једног оваквог стручног скупа. Наша марина је једина регистрована марина у Србији, чиме се свакако поносимо“, рекла је тада Љиљана Крец.

Туристичко разгледање града са река веома је развијен вид туризма у многим европским земљама. На седници је истакнуто да у Београду седам бродова дневно превезе око 2.000 – 2.500 туриста, а у сезони око 100.000.

„Истакла бих да је у Србији и Војводини веома развијен и спортско-рекреативни наутички туризам. Процењује се да у Србији постоји преко 60.000 мањих пловила, а одржава се велики број регата. Странци са мањим јахтама долазе индивидуално, пролазе гранични прелаз у Бездану и користе привезе наутичких клубова. Веома је значајан и стимулативан податак за развој наутичког туризма да су укинуте водне таксе за марину и стране наутичаре. То ће значајно утицати на рад марине и дужи боравак страних наутичара“, додала је Самарџић.

Поред везова за пловила, садржај марине обогаћује и осам двокреветних студио апартмана, са погледом на Дунавски залив. Оно што је посебно потребно напоменути, јесте да се за смештај могу користити ваучери Министарства трговине, туризма и телекомуникација. У непосредној близини налази се плажа „Плава ружа Апатин“, са великим бројем садржаја. У току сезоне, посетиоци могу да уживају у вожњи бродићем „Апатинка“, који плови од маја до октобра и има различите релације на Дунаву.

У комплексу марине, налази се ресторан „Марина“ који нуди велики избор локалних гастрономских специјалитета, међу којима се нарочито истиче апатински рибљи паприкаш. За све госте авантуристичког духа, на располагању стоји могућност изнајмљивања бицикла и обиласка града и околине на точковима.

У јуну 2017. године, Бачко Подунавље, који се простире на подручју од 176.653 хектара на територији општина Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач и Бачка Паланка, уписано је на Светску листу резервата биосфере. Ту се налазе четири заштићена подручја, међу којима се издвајају Специјални резерват природе „Горње Подунавље“ и „Карађорђево“.

„У Сомборско-апатинском туристичком реону, налази се један од дунавских бисера Војводине, а то је специјални резерват природе ‘Горње подунавље’. Простире се на левој обали Дунава, а заједно са десном обалом пловног подручја у Барањи (Хрватска) познатом по Копачком риту и плавним подручјем Карапанџе (Мађарска), чини природну целину. Богатство културне баштине насеља пружа могућност за развој културног туризма. Са културно-историјског аспекта велики је значај преводнице у Бездану, која је изграђена за време владавине цара Фрање Јосифа, а чија је изградња трајала од 1846-1856. године и први је објекат у Европи где је примењено подводно бетонирање. Мислим да оваквим културним вредностима морамо дати много већи значај и валоризовати их као туристичке атрактивности“, рекла је Драгица Самарџић.

СРП „Горње Подунавље“ простире се на близу 20.000 хектара и одликује га изузетна биолошка разноврсност, са преко 51 врстом сисара, 280 врста птица, 50 врста риба, 11 врста водоземаца, стотинама врста инсеката, воденом, мочварном, ливадском и шумском вегетацијом. Управљач је ЈП „Војводинашуме“, тако да је на захтев гостију могуће организовати посету резервату.

Бања Јунаковић такође се налази у непосредној близини Апатина, а  са својим термалним изворима и лековитом водом, представља један од великих ресурса за развој здравственог туризма овог подручја.

Туристичке манифестације привлачне су великом броју туриста и посетилаца, а од великог броја, потребно је издвојити Апатинске рибарске вечери, које се одржавају првог викенда у јулу, а посвећене су очувању рибарске традиције, која је веома значајна од давнина за ове крајеве.

У току 2017. године, забележено је повећање броја ноћења у апатинској марини за преко 55 одсто, а од укупног броја ноћења, више од пола су странци. Пристало је укупно 109 страних јахти које су користиле услуге марине, што је за 20 јахти више у односу на 2016. годину.

„Надамо се да ће се овај узлазни тренд наставити и у будућем периоду, те да ћемо у наредној години завршити реконструкцију пумпе на води, која је јако значајна, јер је била једина на целом току Дунава у нашој земљи, као и да ће туристички пристан, који је био оштећен у леденом таласу 2017. године, ускоро бити реконструисан“, нагласила је у Љиљана Крец, в.д. директора марине.