„Podunavlje sa svojim neizmernim kapacitetima, vrednostima i mogućnostima predstavlja veliku razvojnu šansu za turizam u našoj državi. U Strategiji razvoja  turizma Srbije, kao i u Prostornom planu, Podunavlje je definisano kao jedno od prioriteta strateškog razvoja privrede. Gornje Podunavlje poseduje i pruža mogućnost za razvoj eko-turizma, nautičkog turizma, lovnog turizma i ribolova“, rekla je Dragica Samardžić, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga Privredne komore Vojvodine (PKV).

U severozapadnom delu prostranih bačkih ravnica, na levoj obali Dunava, smestio se Apatin jedan od najlepših gradova Vojvodine. Izuzetno povoljan geografski položaj, blizina reke i prirodna bogatstva ovog kraja oduvek su privlačili ljude da se ovde naseljavaju. Grad Apatin, kao i celokupna teritorija opštine Apatin, leži na severnom delu reke Dunav, na njegovom protoku kroz Srbiju. Marina Apatin, sa tri zvezdice jedina je kategorizovana marina u Srbiji, a danas predstavlja najmoderniji objekat ove vrste na Dunavu, sa pontonima izrađenim po najsavremenijoj švedskoj tehnologiji od lakoplivajućeg betona. Dunavski zaliv u kome je smeštena, obezbeđuje odlične uslove za čuvanje plovila tokom zime.

Marina raspolaže sa 370 vezova, prostorom od 2.500 kvadratnih metara za lagerovanje plovila na suvom. Celokupan kompleks pokriven je video nadzorom, a o redu i sigurnosti u marini, računa vodi i mornarsko-čuvarska služba koja radi 24 časa, svih sedam dana u nedelji.

Upravo je JP Putničko pristanište i marina „Apatin“, u maju ove godine, bilo domaćin Grupacije za nautičku privredu i turizam PKS, na kojoj su ispred PKV prisustvovale Dragica Samardžić i Slavica Hajder, sekretar Udruženja usluga PKV. Skup je otvorila Nika Petrović, predsednica Skupštine opštine Apatin, a učesnike je pozdravila Ljiljana Krec, v.d. direktora marine.

„Za apatinsku marinu je veliko zadovoljstvo da bude domaćin jednog ovakvog stručnog skupa. Naša marina je jedina registrovana marina u Srbiji, čime se svakako ponosimo“, rekla je tada Ljiljana Krec.

Turističko razgledanje grada sa reka veoma je razvijen vid turizma u mnogim evropskim zemljama. Na sednici je istaknuto da u Beogradu sedam brodova dnevno preveze oko 2.000 – 2.500 turista, a u sezoni oko 100.000.

„Istakla bih da je u Srbiji i Vojvodini veoma razvijen i sportsko-rekreativni nautički turizam. Procenjuje se da u Srbiji postoji preko 60.000 manjih plovila, a održava se veliki broj regata. Stranci sa manjim jahtama dolaze individualno, prolaze granični prelaz u Bezdanu i koriste priveze nautičkih klubova. Veoma je značajan i stimulativan podatak za razvoj nautičkog turizma da su ukinute vodne takse za marinu i strane nautičare. To će značajno uticati na rad marine i duži boravak stranih nautičara“, dodala je Samardžić.

Pored vezova za plovila, sadržaj marine obogaćuje i osam dvokrevetnih studio apartmana, sa pogledom na Dunavski zaliv. Ono što je posebno potrebno napomenuti, jeste da se za smeštaj mogu koristiti vaučeri Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. U neposrednoj blizini nalazi se plaža „Plava ruža Apatin“, sa velikim brojem sadržaja. U toku sezone, posetioci mogu da uživaju u vožnji brodićem „Apatinka“, koji plovi od maja do oktobra i ima različite relacije na Dunavu.

U kompleksu marine, nalazi se restoran „Marina“ koji nudi veliki izbor lokalnih gastronomskih specijaliteta, među kojima se naročito ističe apatinski riblji paprikaš. Za sve goste avanturističkog duha, na raspolaganju stoji mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska grada i okoline na točkovima.

U junu 2017. godine, Bačko Podunavlje, koji se prostire na području od 176.653 hektara na teritoriji opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, upisano je na Svetsku listu rezervata biosfere. Tu se nalaze četiri zaštićena područja, među kojima se izdvajaju Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ i „Karađorđevo“.

„U Somborsko-apatinskom turističkom reonu, nalazi se jedan od dunavskih bisera Vojvodine, a to je specijalni rezervat prirode ‘Gornje podunavlje’. Prostire se na levoj obali Dunava, a zajedno sa desnom obalom plovnog područja u Baranji (Hrvatska) poznatom po Kopačkom ritu i plavnim područjem Karapandže (Mađarska), čini prirodnu celinu. Bogatstvo kulturne baštine naselja pruža mogućnost za razvoj kulturnog turizma. Sa kulturno-istorijskog aspekta veliki je značaj prevodnice u Bezdanu, koja je izgrađena za vreme vladavine cara Franje Josifa, a čija je izgradnja trajala od 1846-1856. godine i prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje. Mislim da ovakvim kulturnim vrednostima moramo dati mnogo veći značaj i valorizovati ih kao turističke atraktivnosti“, rekla je Dragica Samardžić.

SRP „Gornje Podunavlje“ prostire se na blizu 20.000 hektara i odlikuje ga izuzetna biološka raznovrsnost, sa preko 51 vrstom sisara, 280 vrsta ptica, 50 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, stotinama vrsta insekata, vodenom, močvarnom, livadskom i šumskom vegetacijom. Upravljač je JP „Vojvodinašume“, tako da je na zahtev gostiju moguće organizovati posetu rezervatu.

Banja Junaković takođe se nalazi u neposrednoj blizini Apatina, a  sa svojim termalnim izvorima i lekovitom vodom, predstavlja jedan od velikih resursa za razvoj zdravstvenog turizma ovog područja.

Turističke manifestacije privlačne su velikom broju turista i posetilaca, a od velikog broja, potrebno je izdvojiti Apatinske ribarske večeri, koje se održavaju prvog vikenda u julu, a posvećene su očuvanju ribarske tradicije, koja je veoma značajna od davnina za ove krajeve.

U toku 2017. godine, zabeleženo je povećanje broja noćenja u apatinskoj marini za preko 55 odsto, a od ukupnog broja noćenja, više od pola su stranci. Pristalo je ukupno 109 stranih jahti koje su koristile usluge marine, što je za 20 jahti više u odnosu na 2016. godinu.

„Nadamo se da će se ovaj uzlazni trend nastaviti i u budućem periodu, te da ćemo u narednoj godini završiti rekonstrukciju pumpe na vodi, koja je jako značajna, jer je bila jedina na celom toku Dunava u našoj zemlji, kao i da će turistički pristan, koji je bio oštećen u ledenom talasu 2017. godine, uskoro biti rekonstruisan“, naglasila je u Ljiljana Krec, v.d. direktora marine.