O važnosti nauke za unapređenje kvaliteta prinosa i života na selu uopšte danas se razgovaralo u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) u okviru 7. Dunavskog biznis foruma na panelu „Značaj nauke za razvoj poljoprivrede, agroprivrede i koncepta pametnih sela“, u organizaciji „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD Novi Sad, a uz podršku PKV.
Ispred PKV, prisutne je pozdravila Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV istakavši značaj održavanja Dunavskog biznis foruma.
„PKV prepoznaje ovakve skupove i spremna je da sve svoje resurse stavi u funkciju razvoja celokupne privrede, a posebno poljoprivrede kao značajnog dela“, rekla je Jelena Drobnjak.
Na ovogodišnjem Forumu, redakcija lista „Poljoprivrednik“ opredelila se da istakne značaj nauke za razvoj poljoprivrede, agoprivrede i koncepta pametnih sela, jer je implementacija novih saznanja u praksu, osnova za unapređenje agrara i ostvarivanje konkurentnosti u ovoj oblasti
„Posebnu ulogu u transferu najnovijih saznanja, dostignuća i iskustava i njihovoj primeni u praksi imaju specijalizovani mediji kakav je list ‘Poljoprivrednik’ i to jeste razlog zašto smo organizovali ovaj skup, rekla je dr Gordana Radović, direktor „Dnevnik – Poljorivrednik“ AD.
U svom obraćanju, dodala je da je suština koncepta pametnih sela da njihovi stanovnici imaju iste uslove života, u pogledu razvijenosti ekonomije, infrastrukture, društvenog i kulturnog života, zdravstva, kao i u gradu, kako bi se zaustavio proces depopulacije.
„Upravo je rad naučnih i istraživačkih institucija važan za razvoj domaćeg agrara, ali i implementaciju naučnih saznanja značajnih za razvoj koncepta pametnih sela kod nas“, istakla je Radovićeva.
O važnosti agrara u Srbiji, koja je tipično poljoprivredna zemlja, govorio je i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević rekavši da država iz godine u godinu sve više budžetskih sredstava ulaže u ovaj sektor.
„Međutim, nije toliko važna količina novca, već kako se on upotrebi. Neophodno je da se ulaže u inovacije i naučne projekte čiji je cilj da se proizvede što više po jedinici površine, uz što manja ulaganja“, rekao je Velimir Stanojević.
Kako je na skupu istakao dr Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ovaj sekretarijat izdvaja značajna bespovratna sredstva školama, fakultetima i institutima za kupovinu savremene opreme i unapređenje svog rada, a od ove godine podstiču se aktivnosti u školama vezane za zadrugarstvo kao važan segment unapređenja života na selu.
Zasluga za to što od pre nekoliko godina postoji poseban panel posvećen poljoprivredi u okviru Dunavskog biznis foruma pripada prof. dr Radovanu Pejanoviću, predsedniku Programskog saveta foruma, koji je istakao da je cilj da se multidisciplinarnim, naučnim pristupom pronađe način kako da se popravi višedecenijski loš položaj u kojem su poljoprivreda i selo. Ulaganje u znanje je, kako je istakao prof. dr Pejanović, jedino ulaganje koje zasigurno proporcionalno vraća više od uloženog.
Učesnici panela bili su predstavnici poljoprivrednih fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta za voćarstvo iz Čačka, beogradskog Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Instituta za zemljište u Beogradu, beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, Naučnog instituta za veterinarstvo „Srbija“ iz Beograda i Instituta „Mihalo Pupin“ iz Beograda, koji su, svako sa svog aspekta, dali doprinos sagledavanju aktuelnog stanja u poljoprivredi i mogućnosti da se ono unapredi primenom nauke.