О важности науке за унапређење квалитета приноса и живота на селу уопште данас се разговарало у Привредној комори Војводине (ПКВ) у оквиру 7. Дунавског бизнис форума на панелу „Значај науке за развој пољопривреде, агропривреде и концепта паметних села“, у организацији „Дневник-Пољопривредник“ АД Нови Сад, а уз подршку ПКВ.
Испред ПКВ, присутне је поздравила Јелена Дробњак, секретар Удружења пољопривреде ПКВ истакавши значај одржавања Дунавског бизнис форума.
„ПКВ препознаје овакве скупове и спремна је да све своје ресурсе стави у функцију развоја целокупне привреде, а посебно пољопривреде као значајног дела“, рекла је Јелена Дробњак.
На овогодишњем Форуму, редакција листа „Пољопривредник“ определила се да истакне значај науке за развој пољопривреде, агопривреде и концепта паметних села, јер је имплементација нових сазнања у праксу, основа за унапређење аграра и остваривање конкурентности у овој области
„Посебну улогу у трансферу најновијих сазнања, достигнућа и искустава и њиховој примени у пракси имају специјализовани медији какав је лист ‘Пољопривредник’ и то јесте разлог зашто смо организовали овај скуп, рекла је др Гордана Радовић, директор „Дневник – Пољоривредник“ АД.
У свом обраћању, додала је да је суштина концепта паметних села да њихови становници имају исте услове живота, у погледу развијености економије, инфраструктуре, друштвеног и културног живота, здравства, као и у граду, како би се зауставио процес депопулације.
„Управо је рад научних и истраживачких институција важан за развој домаћег аграра, али и имплементацију научних сазнања значајних за развој концепта паметних села код нас“, истакла је Радовићева.
О важности аграра у Србији, која је типично пољопривредна земља, говорио је и државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић рекавши да држава из године у годину све више буџетских средстава улаже у овај сектор.
„Међутим, није толико важна количина новца, већ како се он употреби. Неопходно је да се улаже у иновације и научне пројекте чији је циљ да се произведе што више по јединици површине, уз што мања улагања“, рекао је Велимир Станојевић.
Како је на скупу истакао др Саша Стевановић, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство, овај секретаријат издваја значајна бесповратна средства школама, факултетима и институтима за куповину савремене опреме и унапређење свог рада, а од ове године подстичу се активности у школама везане за задругарство као важан сегмент унапређења живота на селу.
Заслуга за то што од пре неколико година постоји посебан панел посвећен пољопривреди у оквиру Дунавског бизнис форума припада проф. др Радовану Пејановићу, председнику Програмског савета форума, који је истакао да је циљ да се мултидисциплинарним, научним приступом пронађе начин како да се поправи вишедеценијски лош положај у којем су пољопривреда и село. Улагање у знање је, како је истакао проф. др Пејановић, једино улагање које засигурно пропорционално враћа више од уложеног.
Учесници панела били су представници пољопривредних факултета у Новом Саду и Београду, новосадског Института за ратарство и повртарство, Института за воћарство из Чачка, београдског Института за водопривреду „Јарослав Черни“, Института за земљиште у Београду, београдског Института за примену науке у пољопривреди, новосадског Института за прехрамбене технологије, Научног института за ветеринарство „Србија“ из Београда и Института „Михало Пупин“ из Београда, који су, свако са свог аспекта, дали допринос сагледавању актуелног стања у пољопривреди и могућности да се оно унапреди применом науке.