- oktobar 23, 2018
- Posted by: admin
- Categories: Kabinet predsednika, Актуелности, ПКВ
Nema komentara
Ovogodišnji sedmi po redu „Dunavski biznis forum“ (DBF) biće održan 13. i 14. novembra 2018. godine u Novom Sadu, a posvećen je Dunavskoj strategiji u ulozi biznisa u ostvarivanju njenih ciljeva, jačanju prosperiteta i efikasnijem korišćenju potencijala. Tim povodom, na današnjoj konferenciji za medije u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) istaknuto je da će u radu DBF učestvovati predstavnici iz 14 zemalja: Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Rumunije, Bugarske, Moldavije, Ukrajine i Srbije.
Predsednik PKV Boško Vučurević rekao je da PKV, i ove godine, podržava DBF jer se, kako kaže, na taj način unapređuje saradnja Srbije sa drugim zemljama, povezuju se ljudi i tržišta.
„PKV proširuje saradnju sa mnogim zemljama Podunavskog sliva, u okviru koje organizujemo poslovne forume sa bilateralnim susretima, gde promovišemo investicione potencijale Vojvodine. Na taj način, unapređujemo poslovnu saradnju privrednih subjekata sa teritorije naše Pokrajine čime se pospešuje dalji privredni rast i razvoj naše zemlje“, rekao je Vučurević.
Na konferenciji je istaknuto da se značaj projekta Dunavske strategije, koju afirmiše DBF, ogleda upravo u njena tri prioritetna tematska stuba: povezanost i komunikacije – saobraćaj, plovidba, prateća infrastruktura i energetika; zaštita životne sredine, prevencija rizika (pre svega zaštita od poplava) i održivo korišćenje prirodnih resurs i socio-ekonomski i institucionalni razvoj, jačanje regionalne saradnje. Izvršni direktor DBF Vlado Markanović naglasio je da je Dunav kroz vekove povezivao ljude, ideje i tržišta.
„Samo stabilan i dobro organizovan region može da bude prosperitetan. To smo videli u EU, na iskustvima Baltičkog regiona, sačinili Dunavsku strategiju kao novu mogućnost, efikasnije korišćenje potencijala u Podunavskom slivu“, rekao je Markanović i dodao da je potrebno efikasnije iskoristiti potencijale koje reka Dunav nudu.
Prema rečima predsednika Programskog saveta DBF prof. dr Radovana Pejanovića, DBF kao naučno-stručna manifestacija, prevashodno ima za cilj da okupi privrednike, predstavnike biznisa, privredne komore, banke, nevladine organizacije, obrazovne institucije, medije.
„DBF je na neki način katalizator uspostavljanja odnosa, raznih partnerstava, sklapanja raznih poslovnih odnosa, mesto na kojem se raspravlja o veoma aktuelnim problemima, razmenjuju iskustva i rađaju ideje, ali i promovišu privredne i ekonomske ideje. Na ovaj način, šalje se poruka da je Srbija značajan faktor stabilizacije mira i prosperiteta u regionu“, rekao je prof. dr Pejanović.
Na pitanje novinara zbog čega se potencijal Dunava sada ne koristi dovoljno, predsednik Vučurević rekao je da se u nekim delovima koristi u punom kapacitetu.
„U oblati agrara i naftne privrede, ko nema organizovanu logistiku Dunavom, nije konkurentan danas na tržištu“, rekao je Vučurević i dodao da je jedan od razloga nepotpunog korišćenja potencijala reke Dunav kod nas nedovoljno razvijeno brodarstvo.
Dunavska strategija oformljena je 2009. godine na inicijativu Nemačke, Austrije i Rumunije. Teme DBF su: Dunavska strategija, pozitivna iskustva i očekivanja, mediji između objektivnosti, stvaralačke kritike i senzacionalizma, pametna sela i pametni gradovi, medicina i farmacija na istom zadatku, transport i logistika velika šansa Srbije, regioni mostovi integrativnih procesa, biznis i prosperitet, nove tehnologije za novo doba.
Predsednik PKV Boško Vučurević rekao je da PKV, i ove godine, podržava DBF jer se, kako kaže, na taj način unapređuje saradnja Srbije sa drugim zemljama, povezuju se ljudi i tržišta.
„PKV proširuje saradnju sa mnogim zemljama Podunavskog sliva, u okviru koje organizujemo poslovne forume sa bilateralnim susretima, gde promovišemo investicione potencijale Vojvodine. Na taj način, unapređujemo poslovnu saradnju privrednih subjekata sa teritorije naše Pokrajine čime se pospešuje dalji privredni rast i razvoj naše zemlje“, rekao je Vučurević.
Na konferenciji je istaknuto da se značaj projekta Dunavske strategije, koju afirmiše DBF, ogleda upravo u njena tri prioritetna tematska stuba: povezanost i komunikacije – saobraćaj, plovidba, prateća infrastruktura i energetika; zaštita životne sredine, prevencija rizika (pre svega zaštita od poplava) i održivo korišćenje prirodnih resurs i socio-ekonomski i institucionalni razvoj, jačanje regionalne saradnje. Izvršni direktor DBF Vlado Markanović naglasio je da je Dunav kroz vekove povezivao ljude, ideje i tržišta.
„Samo stabilan i dobro organizovan region može da bude prosperitetan. To smo videli u EU, na iskustvima Baltičkog regiona, sačinili Dunavsku strategiju kao novu mogućnost, efikasnije korišćenje potencijala u Podunavskom slivu“, rekao je Markanović i dodao da je potrebno efikasnije iskoristiti potencijale koje reka Dunav nudu.
Prema rečima predsednika Programskog saveta DBF prof. dr Radovana Pejanovića, DBF kao naučno-stručna manifestacija, prevashodno ima za cilj da okupi privrednike, predstavnike biznisa, privredne komore, banke, nevladine organizacije, obrazovne institucije, medije.
„DBF je na neki način katalizator uspostavljanja odnosa, raznih partnerstava, sklapanja raznih poslovnih odnosa, mesto na kojem se raspravlja o veoma aktuelnim problemima, razmenjuju iskustva i rađaju ideje, ali i promovišu privredne i ekonomske ideje. Na ovaj način, šalje se poruka da je Srbija značajan faktor stabilizacije mira i prosperiteta u regionu“, rekao je prof. dr Pejanović.
Na pitanje novinara zbog čega se potencijal Dunava sada ne koristi dovoljno, predsednik Vučurević rekao je da se u nekim delovima koristi u punom kapacitetu.
„U oblati agrara i naftne privrede, ko nema organizovanu logistiku Dunavom, nije konkurentan danas na tržištu“, rekao je Vučurević i dodao da je jedan od razloga nepotpunog korišćenja potencijala reke Dunav kod nas nedovoljno razvijeno brodarstvo.
Dunavska strategija oformljena je 2009. godine na inicijativu Nemačke, Austrije i Rumunije. Teme DBF su: Dunavska strategija, pozitivna iskustva i očekivanja, mediji između objektivnosti, stvaralačke kritike i senzacionalizma, pametna sela i pametni gradovi, medicina i farmacija na istom zadatku, transport i logistika velika šansa Srbije, regioni mostovi integrativnih procesa, biznis i prosperitet, nove tehnologije za novo doba.