Predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović dao je
intervju za list Dnevnik 20.12.2015, koji prenosimo u celosti, sa
originalnim linkom:

Članstvo u komori obavezno od 2017.

Vlada Srbije usvojila je u petak, kako „Dnevnik” saznaje, predlog
novog zakona o komorama i uputila ga u skupštinsku proceduru, te se
može očekivati da se uskoro o njemu izjasne narodni poslanici. Radna
verzija teksta pripremljena je u Privrednoj komore Srbije u saradnji
sa komorama Austrije i Nemačke i po rečima predsednika PKV Ratka
Filipovića, zakon predviđa potpunu transformaciju komorskog sistema,
jer je cela postavka potpuno nova:

– Komorski sistem SFRJ umnogome se zasnivao na nemačkim iskustvima,
ali u uslovima društvene svojine. Potonja tranzicija je donela ne
samo dobru i lošu privatizaciju, nego i kakvu-takvu reformu
privrednog sistema, koju, međutim, nije pratila i reforma komora –
navodi Filipović.- Na kraju je, što zbog neznanja, što kao posledica
ideoloških sporova unutar prethodne Vlade i sukoba između komora i
resornog ministarstva koje je vodio Mlađan Dinkić, donet 2009. novi
zakon kojim je napravljen oštar zaokret od evropskog, kontinentalnog
modela organizovanja ka anglosaksonskom. Pokazalo se, međutim, da se
tim putem jednostavno ne može ići, i sada je pred nama zapravo prvi
pravi pokušaj reforme komorskog sistema koji u krajnjem treba da
pomogne i privredi i državi na putu ka EU…

Po Filipovićevim rečima, država je shvatila da aktuelni komorski
sistem ne može biti snažna poluga u procesu evrointegracija,
pogotovo sada kada predstoji itekako složen i zahtevan angažman na
setu ekonomskih poglavlja…

– Neophodna nam je jaka institucija koja će dobrim i uređenim
odnosom između privrednih subjekata, s jedne strane, i organa države
koji vode proces pridruživanja, s druge, stvoriti pretpostavke da se
tokom procesa koji predstoji naša privreda pripremi za sve što je
čeka na slobodnom evropskom tržištu. Nije suština u formalnom
otvaranju ili zatvaranju poglavlja, nego u činjenici da mi na tom putu
već kasnimo i da naša privreda preko komore mora biti važan akter
procesa, njegov sastavni deo, upravo kako bi se naša preduzeća na
najbolji mogući način pripremila za to da što sposobnija i
konkurentnija dočekaju ulazak države u EU. Naravno, nije komora
čarobni štapić, ali su iskustva, recimo, Austrije pokazala da upravo
njena uloga može biti presudna u tom procesu prilagođavanja privrede
za potpuno otvorenu tržišnu utakmicu.

No, dok se ne udube u nova zakonska rešenja, za privrednike je
nesumnjivo najznačajnija novost obavezno članstvo u PKS od 2017.
godine…

– Obavezno članstvo ima dva cilja. Prvi je da PKS zaista reprezentuje
sve privredne subjekte u odnosima sa Vladom prilikom kreiranja
makroekonomskog ambijenta, izvozne i uvozne politike, podsticajnih
mera, strategija razvoja i države u celini, ali i pojedinih grana
privrede… Drugi cilj je, pak, da se širenjem temelja finansiranja
komorskog sistema značajno smanje troškovi participacije, pogotovo za
mala i srednja preduzeća.

Predsednik PKV je potvrdio da je novo i to što više neće biti
razlika u članarinama, već će se ona jedinstveno propisivati na
nivou PKS.

– To je bio i jedan od nosećih zahteva države u kreiranju novog
komorskog sistema – da svi privredni subjekti budu u jednakom
položaju i da se pojednostavi sistem finansiranja komora. U svakom
slučaju, nisu obaveznim članstvom oduševljeni ni u Nemačkoj, ni u
Austriji, ni u Italiji, Francuskoj… ali niko još nije našao bolji
sistem, jer je samo tako udružena privreda jedne države mnogo
snažnija, pogotovo u odnosu na multinacionalne kompanije koje
razorno mogu da deluju na ekonomiju neke zemlje, čak i velike, a
kamoli ovakve kao što je Srbija.

Govoreći o položaju PKV u novom komorskom sistemu, Filipović navodi
da je predviđena puna saradnja i koordinacija sa PKS, koja će na
temelju zakona biti precizirana i posebnim sporazumom…

– PKV će u budućem kompaktnom sistemu PKS biti svojevrstan podsistem
orijentisan, s jedne strane, na komunikaciju privrede APV sa
pokrajinskim i republičkim organima, a sa druge, na stvaranje uslova
za izlazak vojvođanske privrede na tržišta njoj potencijalno
interesantnih regiona. Iako je imanentno komorskom sistemu da bude
što razuđeniji, razgranatiji, da bi obuhvati što je moguće širi krug
privrednih subjekata, a pre svega da bi bio što bliži malim i
srednjima preduzećima koja od tog sistema očekuju pomoć i zaštitu,
činjenica je da država insistira na što većoj kompaktnosti u cilju
bržeg, efikasnijeg i harmoničnijeg rada. Između ta dva prilično
suprotstavljena koncepta čini mi se da je pronađena mera koja, po
meni, na adekvatan način odražava trenutne i privredne i političke i
regionalne odnose u Srbiji. Veoma je, naime, bitno da komorski
sistem jednako pokriva celu privredu, ali da u isto vreme budu
pojačane aktivnosti u njenom najrazvijenijem i izvozno
najpropulzivnijem delu, dakle onom vojvođanskom, naravno ne na štetu
i teret drugih. I mislim da smo našli dobru formulu.

Moguć izvoz hrane u Sibir

Ratko Filipović je nedavno u ime Privredne komore Vojvodine potpisao
sporazum o saradnji sa zamenikom gubernatora Kemerovske oblasti, koji
u tamošnjoj administraciji prati aktivnosti klastera poljoprivredne i
prehrambene industrije tog dela Sibira. „Posle nekoliko godina dobre
saradnje u naučnoj sferi, pogotovo Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu i Poljoprivrednog instituta iz Kemerova, procenjeno je da ima
osnova da se ta saradnja proširi i na oblast prehrambene industrije.
Dogovorili smo se i da to sada podignemo na viši nivo, te će o
sporazumu biti reči i na sesiji Mešovitog komiteta Srbija-Rusija
planiranoj za 12. januar 2016”, pojašnjava Filipović.

Kemerovska oblast je od nas udaljena oko 5.700 kilometara i zahvata
najveći deo čuvenog Kuznjeckog basena – Kuzbasa, izuzetno važnog za
Rusku Federaciju, jer je reč o jednom od najizdašnijih rudarskih
basena na svetu, uz to poznatog i po proizvodnji mineralnih đubriva.
„Očekujemo da će delegacija Kemerovske oblasti biti naš gost na
proleće, u vreme Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, jer je to
idealna prilika za njihovo dodatno upoznavanje sa našom ponudom i
potencijalima. Jeste Sibir daleko i nije jednostavno trgovati, ali
daleko je i drugima. Uostalom, ako se tamo pije vino iz Čilea, ne
vidim zašto se na njihovoj trpezi ne bi našlo i fruškogorsko”, kaže
predsednik PKV.

Izvor : http://www.dnevnik.rs/ekonomija/clanstvo-u-komori-obavezno-od-2017