Intervju predsednika Privredne komore Vojvodine Ratka Filipovića dnevnom listu "DNEVNIK"

Poplave stigle i do prerađivača

Privredni pokazatelji za prvih devet meseci ove godine prilično su zabrinjavajući – dok je u prvom kvartalu stopa rasta BDP-a bila 0,1, već u sledećem je zabeležen pad (-1,1) da bi u trećem tromesečju BDP potonuo za čak 3,7 indeksnih poena.

Nažalost, da je srpska privreda u recesiji potvrđuju i podaci prema kojima je u septembru industrijska proizvodnja na nivou države pala za 16 procenata, te da je industrijska proizvodnja u Vojvodini, koja je do avgusta iskazivala rast, u poslednjem mesecu trećeg kvartala zabeležila minus od gotovo 17,4 procenta.

– To pokazuje da su se problemi iz energetske sfere, koje smo pravdali poplavama, prelili i na prerađivačku industriju. Kako će se ovakvi trendovi, sve su prilike, nastaviti i do kraja godine, bojim da ćemo 2014. završiti sa krupnim negativnim ciframa i kada je u pitanju BDP, a pogotovo kada je reč o industrijskoj proizvodnji – komentariše za „Dnevnik” predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović, napominjući da će tako veliki pad industrijske proizvodnje verovatno dovesti i do pada zarada u realnom sektoru, pa čak i zaposlenosti.

Po njegovim rečima, u Vojvodini su svetla tačka ponovo poljoprivreda, kao i izvoznici, koju se i dalje ubedljivo najživlji deo privrede, iako i na planu eksporta u poslednje vreme stope malo padaju. Ipak, ako se posmatra ceo devetomesečni obračun, samo vojvođanski izvoz je veći nego lane za zamašnih 15 posto. 

– Proizvodnja i izvoz iz poljoprivrede su nešto što Vojvodinu drži. Pri tome izvozna privreda pokazuje svoju vitalnost na otvorenom globalnom tržištu, gde je konkurentnost jedino merilo – pojašnjava Filipović. – Međutim, ostali deo privrede, pogotovo onaj koji je isključivo orijentisan na domaćeg kupca, u veoma je velikim problemima. Jer, ovde je stepen tražnje u stalnom, ozbiljnom padu, a teško da će se u narednom periodu takav trend promeniti, naprotiv, s obzirom na efekte smanjenja penzija i plata u javnom sektoru.

U tim okolnostima, navodi predsednik PKV, očekivati skori rast industrijske proizvodnje jednostavno nije realno. Kao što nema smisla, dodaje Filipović, očekivati ni neke ozbiljnije grinfild investicije okrenute srpskom tržištu. Zapravo, na nove investicije, tvrdi sagovornik „Dnevnika”, možemo računati jedino ako je u njihovim temeljima izvozna orijentacija, poduprta jeftinom energijom i jeftinom radnom snagom

– Završetak privatizacije u takvim, realnim ekonomskim uslovima, neće biti nimalo lak zadatak. Podsetiću, preostala 502 preduzeća, koja po sili zakona idu u vlasničku transformaciju, od toga 124 u Vojvodini, moraju do kraja 2015. ili dobiti vlasnika ili će otići u stečaj, odnosno praktično biti likvidirana. Međutim, s obzirom na to da je domaća klima za taj proces prilično nepovoljna – da i ne govorimo o potencijalnim teškoćama na tržištu EU i Rusije – teško je očekivati, kada do sada ta preduzeća nisu našla kupca, da će sada dobiti vlasnike koji će biti spremni da ulože, zanove proizvodnju i naprave tržišni iskorak. Priznajem da ne mogu da budem optimista – kaže prvi čovek PKV.  

To, međutim, ne znači da Komora želi da se distancira od ovog ozbiljnog posla, koji se, napominje Filipović, bez obzira na te nepovoljne okolnosti, jednostavno ne može izbeći. Jer ova preduzeća, dodaje, moraju ili dobiti vlasnike, oživeti na tržištu, krenuti da rade i stvarno uposliti često samo formalno zaposlene radnike, ili moraju otići u stečaj.

– Nije dobro što je u ovom trenutku komorski sistem, ne svojom voljom, prilično udaljen od tog procesa. I stoga apelujemo i na resorno ministarstvo i Agenciju za privatizaciju da nas u njega uključe. Jer, mi imamo kompletne analize o svim tim preduzećima, kao što smo sposobni da, uz pomoć domicilnih komora, upoznamo i procenimo potencijalne kupce iz inostranstva, a  spremni smo i da se uključimo u traganje za novim investitorima. Najlakše bi sada bilo okrenuti se i čekati da neko drugi pogreši, ali to ne želimo. Odmoći niti hoćemo niti možemo, a možda ipak pomognemo – zaključuje predsednik Privredne komore Vojvodine.

Miroslav Stajić

Ne zna se ko će sve u stečaj

– Nije danas moguće, bar na osnovu podataka kojima raspolažu komore, govoriti o tome koja preduzeća imaju perspektivu u predstojećem procesu privatizacije, koja će otići u stečaj i koliko će ljudi ostati bez posla. Takva bi analiza bila improvizacija koja nije svrsishodna – objašnjava predsednik Privredne komore Vojvodine. – Nažalost, izvesno je da nas čekaju ozbiljni negativni efekti na socijalnom planu, ali iz ugla privrede mora se podržati suština aktivnosti koje je Vlada pokrenula – jer taj je proces ekonomski zdrav. Mrtvi privredni subjekti treba da nestanu s tržišta a kapital i imovina koja još uvek postoje moraju se staviti u funkciju: danas, sutra ili kao potencijal.

Štampanje para  smo „potrošili”

– Ne postoji realan potencijal za rast inflacije. Taj rast bi se sad mogao postići jedino štampanjem novca, ali toga, jasno je, biti neće. Uostalom, devedesetih smo to potrošili kao kvazi-metod oporavka. I dobro je što takve i slične greške ne ponavljamo – kaže Filipović.

Pogledajte članak na www.dnevnik.rs