Европска конференција посвећена мањинским и локалним медијима окупила је ове године медијске раднике и новинаре, али и стручњаке из области туризма, привреде и заштите животне средине. Уз многобројне заинтересоване посетиоце, како из медијске индустрије, туристичких организација и привреде, тако и ученике Средње електротехничке школе из Новог Сада, панелисти и организатори су се усагласили да мањински и локални медији у многим случајевима јесу ресурси развоја туризма.

Други конференцијски дан је званично отворио члан Градског већа задужен за културу Далибор Рожић, који је изразио своје задовољство што Европска конференција посвећена мањинским и локалним медијима истрајава и што је програм сваке године озбиљнији и свеобухватнији.

„Добро је што је овога пута централна тема туризам и улога мањинских медија у његовом развоју, јер се туризам све више ослања на културу, и све су разгранатије везе између те две области,“ рекао је Рожић, подсећајући да је конференција саставни део платформе „Друга Европа“ пројекта „Нови Сад 2021 – ЕПК“. „Градска управа за културу наставиће да подржава ову манифестацију јер је она потпуно у складу са концепцијом мултикултурализма и децентрализације, али и зато јер организатори сваки пут превазиђу домете претходне конференције“, нагласио је Рожић.

На програму су била четири панела, којем је претходило уводно предавање доц др Игора Стаменковића са Департмана за географију, туризам и хотелијерство Природо-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду на тему мултикултурних регија и њиховог развоја, подсећајући на то да до развоја може доћи само уколико све заинтересоване стране – од стејкхолдера, приватног сектора до медија  – раде заједно.

О Војводини као туристичкој регији су дискутовали Предраг Мандић из Српских недељних новина из Мађарске, проф. др. Лазар Лазић са Департмана за географију, туризам и хотелијерство ПМФ, Наташа Павловић, директорка Туристичке организације Војводине, Марта Варју, главна уредница Магyар Сзо-а и Раде Делибашић из Фондације Нови Сад ЕПК 2021.

Учесници панела, којим је модерирала Драгица Самарџић, виши саветник за туризам Привредне коморе Војводине, усагласили су се да Војводина јесте туристичка регија која се из године у годину развија убрзаним темпом и бележи пораст броја туриста (у 2018. години чак за рекордних 14 одсто). Током панела, који је нагласио и потребу за модернијом организацијом и менаџментом, као и маркетингом у области туризма и туристичких организација, констатовано је да у контексту ове области треба говорити и о негативним појавама, као што је, на пример, страначко постављање особа на руководећа места и ниске плате туристичких радника.

Током другог панела под називом „Европски мањински и већински медији као ресурс развоја туризма“, учесници – уредници мањинских и већинских медија Гвyн Нисен из Данске, Франк Јунг из Немачке, Андрас Циримициу из Румуније и Рајмунд Клоновски из Литваније, уз видео укључење Мартине Креузер из Италије, донео је слику улоге медија у другим европским државама.

Главна порука панела којим је модерирала Наташа Херор, директорка „Херор Медиа Понт“, јесте да сваки медиј треба да негују свој специфични приступ темама из области туризма без обзира на то да ли заједно са другим субјектима ради на промоцији туристичких дестинација, или се кроз аналитичко новинарство бави темама које произилазе из ове области.

Управо зато што у неким случајевима туризам и његов развој негативно утичу на животну средину, један од панела –„Медији и екологија“ – чија модераторка је била Владимира Дорчова Валтнерова, одговорна уредница портала „Сторителлер“, био је посвећен „еколошком“ новинарству, односно заштити животне средине.

Учесници – Изабела Бранковић, извршна директорка Асоцијације медија Србије, Велимир Цвејанов, уредник портала www.reciklaza.biz Драган Гмизић, новинар, мр Зоран Трповски, секретар Удружења индустрија Привредне коморе Војводине и Марко Туцаков, дописник Хрватске ријечи – констатовали су да заправо нема новијих података и истраживања која би указала на то у коликој мери медији извештавају о заштити животне средине, са субјективном оценом да та мера ипак није довољна. Уједно су се усагласили да је извештавање о овим темама често сензационалитичко и кратког даха, и управо због тога треба пронаћи начине и можда нове новинарске приступе и наративе у извештавању о еколошким темама.

Овогодишња конференција је нагласила да поред очувања културне баштине треба да очувамо и природно наслеђе, као и то да економски прогрес се не може одвојити од културног прогреса. У том контексту се одвијао и панел „Русинска култура и туризам“, који је имао за циљ да представи туристичке потенцијале, али и производе заједнице Русина, пре свега из Руског Крстура.

Учесници панела – Љубица Њаради, председница Туристичког удружења Руски Крстур, Јаким Винаи, новинар „Q медија“ из Куле и Блажена Хома Цветковић испред НИУ „Руске слово“ – представили су културно-гастрономски и верски туризам који се током последњих година развија пре свега у Руском Крстуру. Они су као пример добре праксе издвојили културно-гастрономско-забавну манифестацију „Дани крстурске паприке“ и уједно подсетили на одличан музички фестивал „Водова Фест“ који се неколико година успешно организовао у овом селу. Панел је модерирала Јасна Ковач из НИУ „Руске слово“.