Привредна комора Војводине

нов 24, 2024

нов 24, 2024

Данас разговарамо са председником ПКВ Вучуревић Бошком. Ви сте човек који је радио 30 година у сектору енергије, области нафте. Која сте искуства из ваше праксе применили у Вашем раду у Комори?
„Преузимање једне овако значајне институције као што је Привредна комора Војводине било је прави изазов у мојој каријери. Потрудио сам се да све своје знање и искуство које сам стекао у енергетском сектору на прави начин имплементирам у коморску структуру. Највећа препрека у томе била је, морам признати, неинертност и тромост у доношењу одлука и управљању свим активностима уопште. Данашње пословно окружење не прашта такве успорене реакције и привреда захтева брзе и ефикасне акције својих комора. Мислим да сам за ових годину и по дана успео да оформим једну ефикасну и модерну институцију и да Привредна комора Војводине сада заузима своју праву позицију нудећи широк спеткар услуга и асистенција својим чланицама.“

Како сте у Комори организовани? Које услуге пружате привреди? Којим кадровима располажете?
„Привредном комором Војводине (ПКВ) управљају Скупштина, Управни одбор и председник УО који је истовремено и председник ПКВ. Сама Комора организована је по принципу удружења и стручних служби. Постоје три удружења – Удружење пољопривреде, Удружење индустрије и Удружење услуга. У оквиру сваког удружења, постоји одређен број уже специјализованих групација, а свако удружење води секретар удружења. Њихов рад организује и усклађује координатор рада удружења. Стручне службе води координатор рада служби и такође су организоване три стручне службе, за привредни систем и економску политику, за економске односе са иностранством и за регионалну и међурегионалну промоцију.
Осим стандардних услуга, као што је издавање разних врста потврда, уверења, сертификата и слично, ПКВ највише види себе као институцију која ће информисати привреднике о свим актуелностима, затим, повезивати их, како између себе, тако и са привредом из иностранства и са институцијама у земљи и иностранству. Трудимо се да организујемо и интересно повежемо привреднике како би њихов заједнички наступ имао већу тежину.
Комора ради са високообразованим и високостручним кадровима, али је такође чињеница да је садашњи број запослених (у просеку 35) битно мањи него у ранијем периоду. У том смислу трудимо се да сви буду рационално распоређени и ангажовани. Оно што је важно, то је да је у задњих пар година примљен један број младих, такође високообразованих.“

Шта је то на шта посебно обраћате пажњу?
„У свом раду, велику пажњу посвећујемо привредним кретањима и њиховој анализи, како би могли правовремено информисати своје чланице о њима. Разматрање актуелне привредне ситуације и свих нових момената (закони, уредбе и слично) обавезно је прва тема на сваком састанку удружења или групације у ПКВ. Редовно се одржавају јавне расправе и упознавање са свим новим прописима који утичу на пословање привреде.“

Коморски систем се пре кратког времена трансформисао? Колико је привреда задовољна променама, а колико Ви? Каква је сарадња са ПКС и регионалним коморама? Има ли преклапања или анимозитета?
„Модернизација коморског система Србије део је економских реформи које је Србија спровела у функцији оздрављења привреде и унапређења климе за пословање и инвестирање, уважавајући принципе ефикасности и рационалности, односно смањења трошкова, функционалне поделе посла и креирања пакета стандардизованих услуга привреди – компанијама које овде послују и потенцијалним страним инвеститорима. Модернизација је допринела и интензивнијој сарадњи између привредних комора и Владе Републике Србије, а нарочито у погледу укључивања привредних комора приликом доношења и тестирања закона.
Да је привреда препознала ПКВ као своју институцију, потврђује присуство великог броја привредника на пословним форумима и сајамским манифестацијама које организујемо како у земљи тако и иностранству. Оно чиме сам задовољан је да су ове активности резултирале значајним бројем пословних уговора.
Ступањем на снагу новог Закона о привредним коморама, јединствени коморски систем је увезао привреду на територији Републике Србије и омогућио да се заједничким снагама – на регионалном, покрајинском и националном нивоу, ради на јачању привредног амбијента. Нови Закон јасно је и прецизно дефинисао послове комора и области њиховог деловања, што имплицира да никаква преклапања или анимозитет између комора не постоје, већ напротив, имамо изузетну сарадњу, која је у функцији пружања подршке привреди и унапређењу услова пословања. „

Половина године је прошла. Која је Ваша препорука, савет за привреду? Како да се уклопимо у глобално тржиште и остваримо боље резултате на нашем локалном тржишту?
„Привредна комора Војводине, значајан део активности посветила је регионалном повезивању. Кроз организацију сајмова, пословних форума и сусрета привредника, повезујемо привреднике и на тај начин им омогућујемо проналажење нових тржишта и нових искустава.
Стручне конференције и пословни форуми са земљама из региона представљају пут и начин како да се унапреди заједничка регионална сарадња и отклоне међусобне бизнис баријере. Организовали смо неколико пословних форума а били смо присутни и на форумима у региону, у Црној Гори, БИХ, Мађарској, Бечу где су наши привредници остварили сусрете и сарадњу са привредницима из наведених земаља, и у међусобној комуникацији су могли да истакну проблеме са којима се сусрећу у пословању. Наша је и првенствено улога као ПКВ, да у циљу решавања тих проблема упутимо захтеве наше привреде ка надлежним државним органима, како би се успоставила боља регионална сарадња и креирао регионални економски простор по мери привреде, а у циљу убрзања развоја, конкурентности и запошљавања. У мају месецу ПКВ је организовала пословни форум са Црном Гором, са циљем унапређења пословних веза са црногорском привредом. На форуму је било присутно преко 100 привредника који су исказали заинтересованост за успостављање пословних веза, размену искустава и будућу сарадњу.

На осам сајмова у Турској, били смо присутни са преко 200 привредника из области пољопривреде, металског сектора, услужних делатности.
Прва половина године је прошла, макроекономски фактори су стабилни, привреда наставља да се повезује међусобно и са страним партнерима. глобално тржиште тражи ефикасне пословне субјекте са визијом и сведоци смо да их сваки дан има све више. Наша међународна сарадња са бројним страним партнерима треба да помогне у овоме, а када је у питању домаће тржиште, у регуларном амбијенту, сви играчи ће тражити своје место. Лично мислим да је за пословне субјекте најважније размишљање на средњи рок и прихватање умерених стопа профита са циљем развоја пословања и оптималне пословне климе.“

Комплетан интервју можете преузети овде.