У Привредној комори Војводине (ПКВ) одржана је друга седница Групације за органску производњу у среду, 20. децембра 2017. године на којој су чланови Групације усвојили Програм рада за 2018. годину, а разматрали су и мере које би подстакле извоз органских производа (рефундација трошкова).
„ПКВ ће кроз рад Групације за органску производњу анализирати мере економске политике и укључивати се у предлагање актуелних мера којима треба да се унапреди органска производња. Кроз коморски систем ће се јединствено заступати и штитити интереси чланова Групације за органску производњу према државним и покрајинским органима, органима локалне самоуправе и другим институцијама система. Кроз различите облике активности (саветовања, семинаре, едукације и слично), Удружење пољопривреде ПКВ ће обезбеђивати услугу организације чланицама Групације за органску производњу“, истакла је Јелена Дробњак, секретар Удружења пољопривреде ПКВ.
О стању и перспективама органске пољопривреде у Србији и Војводини, говорио је проф. др Бранислав Влаховић истакавши да су врло мале површине под органском производњом и да у АП Војводини износи укупно 7.706 хектара (површина под органском производњом и површина у систему конверзије). Додао је и да је, када је у питању сточарска производња, још увек мали број грла.
„Међутим, ако гледамо један тренд у задњих пар година, онда можемо то оценити као задовољавајуће у смислу да долази до пораста како површина под органском производњом, тако и код благог пораста у сточарској производњи. Једино на шта би требало још да обратимо пажњу, то је прерада примарних органских пољопривредних производа, у више фаза прераде, како бисмо имали један део тих производа за домаће тржиште, а један део за извоз“, појаснио је проф. др Влаховић у изјави за медије пре почетка седнице.
Додао је да је код извоза стање охрабрујуће и да је, како каже, он сада солидан. Да бисмо извоз подигли на један виши ниво, према речима проф. др Влаховића, потребно је да се извоз ослони на примарну органску пољопривредну производњу.
У структури органске биљне производње у Републици Србији, највеће учешће имају житарице, затим воће и индустријско биље, док је ниско учешће поврћа, свега један одсто. Највише извозимо прерађено воће, а вредност извоза је преко 17,5 милиона евра, затим воће 1,7 милиона евра и на трећем месту су печурке са 200 хиљада евра. Проф. др Влаховић истакао је да је потребно проширење асортимана.
Председник Групације за органску производњу ПКВ проф. др Љубинко Јовановић истакао је да је важно да се што више људи укључи у органску пољопривреду.
„Битно је да се повећа број људи и наравно, број хектара под којима се налази органска пољопривреда. Такође, потребно је и да сертификационе комисије имају већу могућност за контролу органске производње зато што може да се деси да неко не ради коректно, онако како би требало.
Истакао је да је потребно да се повећа органска производња, која је данас код нас само 0,4 одсто укупне пољопривредне производње, јер смо, како каже, у Европи на претпоследњем месту док друге земље имају четири, пет или више одсто. Додао је да у Републици Србији и АП Војводини постоје одлични услови за повећање органске производње.
Подршку раду Групације за органску производњу ПКВ учешћем у седници дали су и руководилац Центра за органску производњу Привредне коморе Србије Вељко Јовановић, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство Милорад Малић, као и Милош Шешлија, представник Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство члан Градског већа за привреду Града Новог Сада Милорад Радојевић, директор Пољопривредне школе са домом ученика у Футогу Душан Гагић, а присуствовали су и студенти Пољопривредног факултета у Новом Саду, са смера Органска пољопривреда. Седници су присуствовали и заменик генералног секретара ПКВ Бојана Миљуш, секретар Удружења услуга ПКВ Славица Хајдер, секретар Удружења индустрије ПКВ мр Зоран Трповски, самостални стручни сарадник у Удружењу пољопривреде ПКВ Видосава Жутић и виши самостални стручни сарадник Удружења пољопривреде ПКВ Срђан Грубач.