- април 27, 2018
- Posted by: admin
- Categories: Актуелности, ПКВ, Удружење услуга
Нема коментара
Секретар Удружења услуга Привредне коморе Војводине Славица Хајдер, присуствовала је у четвртак, 26. априла 2018. године Регионалној конференцији „Transport and Energy-Connectivity between the WB and EU“ која је одржана у Београду, у организацији Амбасаде Републике Бугарске и Интернет портала „Балканмагазин“, поводом председавања Бугарске Саветом Европске Уније (ЕУ). На конференцији се разговарало о транспортним коридорима Балкана и умрежавању енергетских коридора, са основним циљем да се у директној размени мишљења и идеја гради боље и напредније пословно окружење у региону Западног Балкана и Европи.
Бугарска је 1. јануара 2018. године преузела од Естоније шестомесечно ротирајуће председавање ЕУ, а европска перспектива и повезаност међу земљама Западног Балкана, као и са земљама чланицама ЕУ, један је од приоритета те земље, која је пре 10 година постала чланица ЕУ. То је пут ка дуготрајном миру, безбедности и просперитету региона. Циљ је повезивање земаља Западног Балкана – дигитално, образовно, као и у областима саобраћаја, енергетике.
Конференцију су отворили Њ.Е. Амбасадор Републике Бугарске у Београду Ратко Влајков, затим Валентин Јовев, заменик министра у Министарству регионалног развоја и просторног планирања Владе Бугарске, проф. др Зорана Михајловић, потпредседник Владе Србије и министарка за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру у Влади Србије, Велик Занков, заменик министра у Министарству за транспорт, информационе технологије и телекомуникације Владе Бугарске и шеф Делегације ЕУ у Србији.
Зорана Михајловић истакла је да су транспортно и енергетско повезивање, уз политичку стабилност, најважнији за бржи развој свих земаља на Западном Балкану и повећање животног стандарда грађана у целом региону и да је интерес и Србије и целог региона да се убрза реализација заједничких пројеката.
!Жеља Србије је да имамо пројекте који нас физички боље повезују са свим нашим суседима. Два најзначајнија пројекта на којима радимо са Бугарском су реконструкција и модернизација пруге Ниш-Димитровград, за шта је већ почела експропријација, и изградња гасне интерконекције Ниш-Димитровград. За време председавања Бугарске Саветом Европске уније, заједно смо радили на томе како да се ближе повежемо и да радимо и на изградњи инфраструктуре и на уклањању нефизичких баријера”, нагласила је она.
Додала је да се Србија, уз завршетак друмског Коридора 10 и изградњу друмског Коридора 11, паралелно припрема за реализацију нових пројеката од регионалног значаја, као што су ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина, за који ће до краја године бити расписана јавна набавка, градњу ауто-пута Београд-Сарајево, наставак реконструкције барске пруге на железничком Коридору 11 и припрема пројектне документације за реконструкцију пруге Београд-Загреб.
Амбасадор Бугарске у Србији Радко Влајков рекао је да је пут којим је Србија ишла за време последње две владе помогао Србији да се приближи ЕУ.
„Сведоци смо последњих неколико месеци како се фокус ЕУ померио према Србији и Западном Балкану и веома смо задовољни да је повезаност унутар Западног Балкана и са Европском унијом постала централна тема”, рекао је Влајков.
Бугарска је показала јасну намеру да помогне државама Западног Балкана на њиховом европском путу, између осталог и зато што ће бити домаћин 17. маја 2018. године Самита ЕУ-Западни Балкан на којем ће учествовати свих шест лидера тог региона. Поред интеграције региона, Бугарска за приоритете свог председавања наводи и Будућност Европе и младих, безбедност и стабилност у снажној и уједињеној Европи, дигиталну економију и вештине за будућност.
„ЕУ је највећи трговински партнер Западног Балкана са чак 73 одсто удела у трговинској размени тога региона и највећи инвеститор у региону, када се ради о будућности Западног Балкана, са 72,3 одсто удела у директним страним инвестицијама у области саобраћаја, енергетике, дигитализације, мобилности, иновација и образовања.
„Повезивање ЕУ и Западног Балкана кроз добро развијену и међусобно повезану саобраћајну и енергетску инфраструктуру је од виталног значаја за регионални развој, економски раст и привлачење нових инвестиција, што ће резултирати исплативијим транспортом роба и услуга на Западном Балкану, као и између Западног Балкана и ЕУ. На тај начин ће се повећати конкурентност и запошљавање у региону. Осим тога, биће постигнута већа енергетска сигурност и бољи суседски односи“, истакла је Славица Хајдер.
У првом делу конференције, где се разговарало о транспортним коридорима Балкана, говорници су били: Велик Занчев, заменик министра у Министарству за транспорт, информационе технологије и телекомуникације Владе Бугарске, Валентин Јовев, Веселин Давидов, члан УО Агенције за путну инфраструктуру Бугарске, Мирољуб Јефтић, в.д. генералног директора Инфраструктура железнице Србије АД, Милан Вучковић, директор Кластера Железница за Југоисточну Европу, Бранко Смиљанић, специјалиста-саветник за финансије , координацију и унапређење пословања Коридора Србије, Деда Ђедовић, директор Сектора за развој и техничко-оперативне послове Луке Бар.
У другом делу конференције, где се разговарало о умрежавању енергетских коридора, учествовали су: Сем Фабрици, Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике Републике Србије, Красимир Парванов, заменик министра у Министарству енергетике Републике Бугарске, Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице ЈИ Европе, Камен Манев, заменик извршног директора „Bulgartransgaz EAD“, проф. др Слободан Соколовић, потпредседник Националног нафтног комитета Србије, Милан Здравковић, извршни директор ЈП Србијагас, Харалабос Куналакис, опуномоћени министар за економске и трговинске послове Амбасаде Грчке у Србији, Иван Стојанов, руководилац Управе Главни диспечер у ЕСО АД, Небојша Вучинић, руководилац Центра за развој Електромреже Србије АД и председавајући Регионалне групе за развој Преносних Система „ENTSO-E“ и Аца Марковић, члан Савета Агенције за енергетику Србије.
Бугарска је 1. јануара 2018. године преузела од Естоније шестомесечно ротирајуће председавање ЕУ, а европска перспектива и повезаност међу земљама Западног Балкана, као и са земљама чланицама ЕУ, један је од приоритета те земље, која је пре 10 година постала чланица ЕУ. То је пут ка дуготрајном миру, безбедности и просперитету региона. Циљ је повезивање земаља Западног Балкана – дигитално, образовно, као и у областима саобраћаја, енергетике.
Конференцију су отворили Њ.Е. Амбасадор Републике Бугарске у Београду Ратко Влајков, затим Валентин Јовев, заменик министра у Министарству регионалног развоја и просторног планирања Владе Бугарске, проф. др Зорана Михајловић, потпредседник Владе Србије и министарка за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру у Влади Србије, Велик Занков, заменик министра у Министарству за транспорт, информационе технологије и телекомуникације Владе Бугарске и шеф Делегације ЕУ у Србији.
Зорана Михајловић истакла је да су транспортно и енергетско повезивање, уз политичку стабилност, најважнији за бржи развој свих земаља на Западном Балкану и повећање животног стандарда грађана у целом региону и да је интерес и Србије и целог региона да се убрза реализација заједничких пројеката.
!Жеља Србије је да имамо пројекте који нас физички боље повезују са свим нашим суседима. Два најзначајнија пројекта на којима радимо са Бугарском су реконструкција и модернизација пруге Ниш-Димитровград, за шта је већ почела експропријација, и изградња гасне интерконекције Ниш-Димитровград. За време председавања Бугарске Саветом Европске уније, заједно смо радили на томе како да се ближе повежемо и да радимо и на изградњи инфраструктуре и на уклањању нефизичких баријера”, нагласила је она.
Додала је да се Србија, уз завршетак друмског Коридора 10 и изградњу друмског Коридора 11, паралелно припрема за реализацију нових пројеката од регионалног значаја, као што су ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина, за који ће до краја године бити расписана јавна набавка, градњу ауто-пута Београд-Сарајево, наставак реконструкције барске пруге на железничком Коридору 11 и припрема пројектне документације за реконструкцију пруге Београд-Загреб.
Амбасадор Бугарске у Србији Радко Влајков рекао је да је пут којим је Србија ишла за време последње две владе помогао Србији да се приближи ЕУ.
„Сведоци смо последњих неколико месеци како се фокус ЕУ померио према Србији и Западном Балкану и веома смо задовољни да је повезаност унутар Западног Балкана и са Европском унијом постала централна тема”, рекао је Влајков.
Бугарска је показала јасну намеру да помогне државама Западног Балкана на њиховом европском путу, између осталог и зато што ће бити домаћин 17. маја 2018. године Самита ЕУ-Западни Балкан на којем ће учествовати свих шест лидера тог региона. Поред интеграције региона, Бугарска за приоритете свог председавања наводи и Будућност Европе и младих, безбедност и стабилност у снажној и уједињеној Европи, дигиталну економију и вештине за будућност.
„ЕУ је највећи трговински партнер Западног Балкана са чак 73 одсто удела у трговинској размени тога региона и највећи инвеститор у региону, када се ради о будућности Западног Балкана, са 72,3 одсто удела у директним страним инвестицијама у области саобраћаја, енергетике, дигитализације, мобилности, иновација и образовања.
„Повезивање ЕУ и Западног Балкана кроз добро развијену и међусобно повезану саобраћајну и енергетску инфраструктуру је од виталног значаја за регионални развој, економски раст и привлачење нових инвестиција, што ће резултирати исплативијим транспортом роба и услуга на Западном Балкану, као и између Западног Балкана и ЕУ. На тај начин ће се повећати конкурентност и запошљавање у региону. Осим тога, биће постигнута већа енергетска сигурност и бољи суседски односи“, истакла је Славица Хајдер.
У првом делу конференције, где се разговарало о транспортним коридорима Балкана, говорници су били: Велик Занчев, заменик министра у Министарству за транспорт, информационе технологије и телекомуникације Владе Бугарске, Валентин Јовев, Веселин Давидов, члан УО Агенције за путну инфраструктуру Бугарске, Мирољуб Јефтић, в.д. генералног директора Инфраструктура железнице Србије АД, Милан Вучковић, директор Кластера Железница за Југоисточну Европу, Бранко Смиљанић, специјалиста-саветник за финансије , координацију и унапређење пословања Коридора Србије, Деда Ђедовић, директор Сектора за развој и техничко-оперативне послове Луке Бар.
У другом делу конференције, где се разговарало о умрежавању енергетских коридора, учествовали су: Сем Фабрици, Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике Републике Србије, Красимир Парванов, заменик министра у Министарству енергетике Републике Бугарске, Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице ЈИ Европе, Камен Манев, заменик извршног директора „Bulgartransgaz EAD“, проф. др Слободан Соколовић, потпредседник Националног нафтног комитета Србије, Милан Здравковић, извршни директор ЈП Србијагас, Харалабос Куналакис, опуномоћени министар за економске и трговинске послове Амбасаде Грчке у Србији, Иван Стојанов, руководилац Управе Главни диспечер у ЕСО АД, Небојша Вучинић, руководилац Центра за развој Електромреже Србије АД и председавајући Регионалне групе за развој Преносних Система „ENTSO-E“ и Аца Марковић, члан Савета Агенције за енергетику Србије.