Делегација од 30 винара, виноградара и професора са Универзитета у Новом Саду, у организацији Привредне коморе Војводине (ПКВ), боравила је у дводневној стручној посети винској регији Егер у Мађарској, 3. и 4. априла 2019. године, у циљу упознавања са развојем виноградарства и винарства у регији Егер, једној од 22 у Мађарској.

Том приликом, војвођанска привредна делегација посетила је винарије „Тумерер“ (Thummerer), „Света Андреја“ (St Andrа), „Тот Ференц“ (Toth Ferenc), „Гал Тибор“ (Gal Tibor) и Бољки (Bolyki) у винској регији Егер, где се сусрела са тамошњим винарима и виноградарима, са Удружењем младих винара Егера и представником Привредне коморе жупаније Хевеш са седиштем у Егеру.

„Мислим да је Егер веома интересантан, не само због капацитета које има када је у питању производња грожђа и вина, већ и због винског туризма. Са тог аспекта, можемо да видимо колико вински туризам доприноси остваривању прихода. Наравно, основ је велика количина производње, јер Егер има око 6000 хектара под засадом винограда, а то је нешто мало мање од једне трећине укупних винограда у Србији“, рекла је виши саветник за туризам у ПКВ Драгица Самарџић и додала да је вински туризам изузетно значајан, што показује и податак да је у Егеру током прошле године остварено 303.000 ноћења туриста.

„Егер је познат као винска туристичка дестинација у Мађарској. Поред домаћих гостију, ову дестинацију посећују и гости уз Европе, а у последње време највећи број гостију је из Пољске, земље која је веома занимљиво тржиште, не само са Мађаре, већ и за нас, с обзиром на бројност популације и стандард. Мислим да је то тржиште којем би требало да стремимо у наредном периоду и да промовишемо наше сјајне винарије које имамо“, рекла је Самарџић и истакла да је удруживање јако битно нарочито када су у питању промоција и систем продаје на домаћем и ино тржишту.

Винарије у Егеру 40 одсто своје производње пласирају кроз своје сопствене винске подруме уз дегустацију хране припремљене на традиционалан начин.

„У Мађарској постоје конкурси за субвенције, за бесповратна средства и винари и виноградари овде, од када су у ЕУ, то могу да користе. ЕУ дели средстава на основу тога колико хектара под виноградима једна земља у ЕУ има. Мађарска има око 70.000 хектара винограда, а у целој европској маси, то је свега 2,3 процената. На основу тога, они сваке године добијају субвенције у износу од око 30 милиона евра. Поред тога, они имају прилику да добију средства из неколико паралелних фондова, као на пример за вински туризам, гастрономију, винску културу“, рекао је винар Лало Бони, власник винарије „Дибонис“ из Суботице.

Да војвођанска вина не заостају за мађарским када је у питању прерада вина, истакао је Синиша Остојић са Пољопривредног факултета, Универзитету у Новом Саду и додао да су мађарски винари и виноградари организованији. Нагласио је да је Мађарска донела правилник о одређеним сортама грожђа и процентима који смеју да се нађу у врсти црвеног вина „Бикова крв“, по којој је Егер изразито познат, како би на тај начин заштитили бренд тог вина. Са његовим мишљењем, слаже се и винар из Темерина.

„Терене за производњу грожђа, винаре и виноградаре имамо, као и лепа вина. Када бисмо повукли паралелу између стања у мађарском и нашем виноградарству, разлика би била прилично велика из угла организације и законодавне регулативе, јер и ми имамо изузетно квалитетна вина, што доказују освојене златне и сребрне медаље са мноштва међународних такмичењима“, рекао је винар Ласло Дујмовић, власник винарије „Виндуло“ из Темерина.

Егер је једна од најпознатијих винских регија Мађарске, којих има укупно 22, а налази се на северу земље. Карактерише је подједнака производња црвеног и белог вина, а годишње се произведе 13 милиона литара вина. Једно од њихових познатијих црвених вина је „Бикова крв“ (Egri Bikavér), које се производи са минимум 50 одсто локалног грожђа. Када је бело вино у питању, ту је „Звезда Егра“ (Egri Csillag), за које кажу да је врло освежавајуће вино, а нарочито током топлих летњих дана. Вина се у овом крају Мађарске производе више од 1000 година, а поједини вински подруми стари су преко 400 година.

Привредну делегацију чинили су винари и виноградари – винарија „Дибонис“, подрум „Ачански“, подрум „Шомођи“, подрум „Шукац“, винарија „Мачков подрум“, винарија „Киш“, подрум „Живановић“, „Финеса“, винарија „Виндуло“, „Вим пулус“; представници Пољопривредног факултета и Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, као и секретар Удружења пољопривреде ПКВ Јелена Дробњак.