Danas razgovaramo sa predsednikom PKV Vučurević Boškom. Vi ste čovek koji je radio 30 godina u sektoru energije, oblasti nafte. Koja ste iskustva iz vaše prakse primenili u Vašem radu u Komori?
„Preuzimanje jedne ovako značajne institucije kao što je Privredna komora Vojvodine bilo je pravi izazov u mojoj karijeri. Potrudio sam se da sve svoje znanje i iskustvo koje sam stekao u energetskom sektoru na pravi način implementiram u komorsku strukturu. Najveća prepreka u tome bila je, moram priznati, neinertnost i tromost u donošenju odluka i upravljanju svim aktivnostima uopšte. Današnje poslovno okruženje ne prašta takve usporene reakcije i privreda zahteva brze i efikasne akcije svojih komora. Mislim da sam za ovih godinu i po dana uspeo da oformim jednu efikasnu i modernu instituciju i da Privredna komora Vojvodine sada zauzima svoju pravu poziciju nudeći širok spetkar usluga i asistencija svojim članicama.“

Kako ste u Komori organizovani? Koje usluge pružate privredi? Kojim kadrovima raspolažete?
„Privrednom komorom Vojvodine (PKV) upravljaju Skupština, Upravni odbor i predsednik UO koji je istovremeno i predsednik PKV. Sama Komora organizovana je po principu udruženja i stručnih službi. Postoje tri udruženja – Udruženje poljoprivrede, Udruženje industrije i Udruženje usluga. U okviru svakog udruženja, postoji određen broj uže specijalizovanih grupacija, a svako udruženje vodi sekretar udruženja. Njihov rad organizuje i usklađuje koordinator rada udruženja. Stručne službe vodi koordinator rada službi i takođe su organizovane tri stručne službe, za privredni sistem i ekonomsku politiku, za ekonomske odnose sa inostranstvom i za regionalnu i međuregionalnu promociju.
Osim standardnih usluga, kao što je izdavanje raznih vrsta potvrda, uverenja, sertifikata i slično, PKV najviše vidi sebe kao instituciju koja će informisati privrednike o svim aktuelnostima, zatim, povezivati ih, kako između sebe, tako i sa privredom iz inostranstva i sa institucijama u zemlji i inostranstvu. Trudimo se da organizujemo i interesno povežemo privrednike kako bi njihov zajednički nastup imao veću težinu.
Komora radi sa visokoobrazovanim i visokostručnim kadrovima, ali je takođe činjenica da je sadašnji broj zaposlenih (u proseku 35) bitno manji nego u ranijem periodu. U tom smislu trudimo se da svi budu racionalno raspoređeni i angažovani. Ono što je važno, to je da je u zadnjih par godina primljen jedan broj mladih, takođe visokoobrazovanih.“

Šta je to na šta posebno obraćate pažnju?
„U svom radu, veliku pažnju posvećujemo privrednim kretanjima i njihovoj analizi, kako bi mogli pravovremeno informisati svoje članice o njima. Razmatranje aktuelne privredne situacije i svih novih momenata (zakoni, uredbe i slično) obavezno je prva tema na svakom sastanku udruženja ili grupacije u PKV. Redovno se održavaju javne rasprave i upoznavanje sa svim novim propisima koji utiču na poslovanje privrede.“

Komorski sistem se pre kratkog vremena transformisao? Koliko je privreda zadovoljna promenama, a koliko Vi? Kakva je saradnja sa PKS i regionalnim komorama? Ima li preklapanja ili animoziteta?
„Modernizacija komorskog sistema Srbije deo je ekonomskih reformi koje je Srbija sprovela u funkciji ozdravljenja privrede i unapređenja klime za poslovanje i investiranje, uvažavajući principe efikasnosti i racionalnosti, odnosno smanjenja troškova, funkcionalne podele posla i kreiranja paketa standardizovanih usluga privredi – kompanijama koje ovde posluju i potencijalnim stranim investitorima. Modernizacija je doprinela i intenzivnijoj saradnji između privrednih komora i Vlade Republike Srbije, a naročito u pogledu uključivanja privrednih komora prilikom donošenja i testiranja zakona.
Da je privreda prepoznala PKV kao svoju instituciju, potvrđuje prisustvo velikog broja privrednika na poslovnim forumima i sajamskim manifestacijama koje organizujemo kako u zemlji tako i inostranstvu. Ono čime sam zadovoljan je da su ove aktivnosti rezultirale značajnim brojem poslovnih ugovora.
Stupanjem na snagu novog Zakona o privrednim komorama, jedinstveni komorski sistem je uvezao privredu na teritoriji Republike Srbije i omogućio da se zajedničkim snagama – na regionalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou, radi na jačanju privrednog ambijenta. Novi Zakon jasno je i precizno definisao poslove komora i oblasti njihovog delovanja, što implicira da nikakva preklapanja ili animozitet između komora ne postoje, već naprotiv, imamo izuzetnu saradnju, koja je u funkciji pružanja podrške privredi i unapređenju uslova poslovanja. „

Polovina godine je prošla. Koja je Vaša preporuka, savet za privredu? Kako da se uklopimo u globalno tržište i ostvarimo bolje rezultate na našem lokalnom tržištu?
„Privredna komora Vojvodine, značajan deo aktivnosti posvetila je regionalnom povezivanju. Kroz organizaciju sajmova, poslovnih foruma i susreta privrednika, povezujemo privrednike i na taj način im omogućujemo pronalaženje novih tržišta i novih iskustava.
Stručne konferencije i poslovni forumi sa zemljama iz regiona predstavljaju put i način kako da se unapredi zajednička regionalna saradnja i otklone međusobne biznis barijere. Organizovali smo nekoliko poslovnih foruma a bili smo prisutni i na forumima u regionu, u Crnoj Gori, BIH, Mađarskoj, Beču gde su naši privrednici ostvarili susrete i saradnju sa privrednicima iz navedenih zemalja, i u međusobnoj komunikaciji su mogli da istaknu probleme sa kojima se susreću u poslovanju. Naša je i prvenstveno uloga kao PKV, da u cilju rešavanja tih problema uputimo zahteve naše privrede ka nadležnim državnim organima, kako bi se uspostavila bolja regionalna saradnja i kreirao regionalni ekonomski prostor po meri privrede, a u cilju ubrzanja razvoja, konkurentnosti i zapošljavanja. U maju mesecu PKV je organizovala poslovni forum sa Crnom Gorom, sa ciljem unapređenja poslovnih veza sa crnogorskom privredom. Na forumu je bilo prisutno preko 100 privrednika koji su iskazali zainteresovanost za uspostavljanje poslovnih veza, razmenu iskustava i buduću saradnju.

Na osam sajmova u Turskoj, bili smo prisutni sa preko 200 privrednika iz oblasti poljoprivrede, metalskog sektora, uslužnih delatnosti.
Prva polovina godine je prošla, makroekonomski faktori su stabilni, privreda nastavlja da se povezuje međusobno i sa stranim partnerima. globalno tržište traži efikasne poslovne subjekte sa vizijom i svedoci smo da ih svaki dan ima sve više. Naša međunarodna saradnja sa brojnim stranim partnerima treba da pomogne u ovome, a kada je u pitanju domaće tržište, u regularnom ambijentu, svi igrači će tražiti svoje mesto. Lično mislim da je za poslovne subjekte najvažnije razmišljanje na srednji rok i prihvatanje umerenih stopa profita sa ciljem razvoja poslovanja i optimalne poslovne klime.“

Kompletan intervju možete preuzeti ovde.