„Након дубоке рецесије у другој половини 2008, и током 2009. године изазване светском економском кризом, долази до благог раста економске активности, која се значајније убрзава током последње три године. Укупна економска активност у 2017. години у односу на ниво у 2010. години, повећана је за 6,7 одсто, што значи да је БДП растао по просечној реалној годишњој стопи од 0,8 одсто. У односу на 2010. годину, у 2017. години сектор индустрије бележи раст од 16,5 одсто, а сектор грађевинарства бележи опоравак економске активности и вредност изведених радова повећана је за 31,3 одсто“, истиче председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић.
Према подацима Републичког завода за статистику, које је обрадила Привредна комора Војводине, укупна економска активност у Републици Србији, мерена бруто домаћим производом, у 2017. години реално је повећана за 1,9 одсто, док стопа реалног раста БДП у четвртом кварталу 2017. године износи 2,5 одсто (флеш процена) у односу на ниво БДП у истом кварталу претходне године.
Индустријска производња региона Војводине у 2017. години забележила је нешто бржи раст, посматрано међугодишње, по стопи од 7,7 одсто. Извор раста је прерађивачка индустрија која у овој години бележи стабилан тренд раста по међугодишњој стопи од 7,7 одсто. Са међугодишњег аспекта посматрања, у овом периоду забележен је раст физичког обима производње у 20 од 24 производне области прерађивачке индустрије региона.
У 2017. години укупна вредност спољнотрговинске размене Републике Србије исказана у еврима износи 34,4 милијарде евра. У 2017. години, укупна вредност спољнотрговинске размене војвођанског региона износи 10,2 милијарде евра и већа је за 16,9 одсто од остварене робне размене у 2016. години. Вредност извоза је 4,9 милијарде евра, што представља повећање од 14,8 одсто, док вредност увоза износи 5,3 милијарде евра, што је за 19,0 одсто више од реализованог увоза 2016. године.
„Од укупно реализоване спољнотрговинске размене Србије, војвођански привредници су реализовали 29,8 одсто. У укупном извозу учествовали су са 32,9 одсто, у укупном увозу са 27,4 одсто, а у дефицит са 8,6 одсто. У структури укупне спољнотрговинске робне размене у АП Војводини у 2017. години, прерађивачка индустрија чини 83,5 одсто укупног извоз, а 63,5 одсто укупног увоза. Када је у питању сектор трговина на велико и мало и поправка моторних возила, чини 10,3 укупног извоза, а 23,1 одсто укупног увоза. Сектор Пољопривреда, шумарство и рибарство чини 2,8 одсто извоза АП Војводине, а 1,8 одсто увоза“, истиче Вучуревић.
У 2017. години, војвођански привредници остварили су најзначајнију робну размену са земљама Европске уније (62,9%), потом са осталим земљама (27,5%) и државама ЦЕФТА региона (9,6%). У оквиру реализованог укупног извоза, војвођански привредници су највише извезли у СР Немачку (13,1%) и једино извоз у ту земљу чини преко 10% укупног извоза. У оквиру реализованог увоза у 2017. години, најзначајнији је увоз из Руске Федерације и он сам чини 16,8% укупног увоза АП Војводине. Увоз из Немачке чини 12,1% укупног увоза.
Када је у питању просечна нето зарада, исплаћена без пореза и доприноса у 2017. години, на нивоу Војводине она износи 46.215 динара, и у односу на просечно исплаћену зараду у претходној години, номинално је већа за 3,6 одсто, а реално за 0,3 одсто.
На крају децембра 2017. године, у односу на регистровано бројчано стање у истом месецу претходне године, на евиденцији НСЗ у Војводини смањен је број незапослених лица за 16,4 одсто, односно у Војводини је 26.343 незапослена лица мање.