Na svojoj 2. sednici,
koja je održana 31.08.2009. godine, Upravni odbor Privredne komore Vojvodine
razmatrao je Predlog mera Privredne komore Srbije za ublažavanje privredne
krize, tekuća privredna kretanja i uslove poslovanja, kao i aktuelno stanje u
privredi AP Vojvodine:

Poruke privrednika sa
2. sednice Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine

(31.08.2009. godine) 

·        
Da
bismo uopšte mogli da razgovaramo o izlasku iz krize, prvo i osnovno je
uspostaviti tačnu dijagnozu i biti spreman da se suočimo sa golom istinom.

 Mi imamo krizu i bez svetske krize. Ona je samo iznela istinu na videlo: Srbija
je  preopterećena sistemskim
 nelogičnostima
i promašajima, Srbiji treba strukturna, sistemska reforma, reforma
privrednog modela, reforma modela ponašanja i delovanja.

Narodu
je potrebno reći istinu. Surovu, ali realnu. Ma koliko to bolno bilo.
Jer svako odlaganje košta, a sutra će boleti više nego danas.
Postojeći obim javne potrošnje se ne može finansirati. Ona se mora
racionalizovati,osloboditi svih neefiksnosti,suvišnosti, političkih
ustupaka i voluntarizma – i dovesti na nivo koji privreda može finansirati.
Ako se smanjuju plate, proizvodnja, dohodak i    bro zaposlenih u privredi, ne
može oblast javne potrošnje biti nedodirnuta. Ona nužno mora pratiti
dešavanja u realnom sektoru, kako bi se uspostavila ravnoteža dva sektora –
ali na nižem nivou. A sa rastom privrede rašće i mogućnost za rast javne potrošnje – u  svim oblastima. Kako bi se opet uspostavila
ravnoteža – ali tada na višem nivou!
 Zato uporedo sa smanjenjem/racionalisanjem javne potrošnje još više treba
raditi na rastu proizvodnje! I to mora biti poruka Srbiji!

·        
Država
mora respektovati privredu i privrednike, kao svoje ravnopravne partnere. Čak i
više od toga. Država, državni aparat, državni službenici moraju znati da su po
definiciji oni „sluge“ privredi, stanovništvu, društvu u celini, a ne obrnuto.
Privreda mora imati svoju „stolicu“ i u Vladi i u Narodnoj Skupštini Republike
Srbije, kako bi mogla aktivno učestvovati u predlaganju, kreiranju, razmatranju
i donošenju sistemskih, zakonskih i operativnih dokumenata, mera i aktivnosti
koje se odnose na privredni sistem, njegovo funkcionisanje i koje usmeravaju
privredni život.

·        

Nedopustivo je da je na svakom koraku domaća privreda u defanzivi i da je ona
svugde potcenjena u odnosu na partnere iz inostranstva.
 Svetska finansijska i ekonomska kriza dodatno je potencirala sve postojeće
neracionalnosti, neefikasnosti, neodgovornosti, nesistematičnosti,….. U
takvim uslovima izražene nesigurnosti i neodgovornosti otvorio se značajan
prostor za
korupciju, za neregularno donošenje odluka i mera, posebno u
domenu javnih nabavki, a na štetu domaćih proizvodjača.

·        
Uvozni
lobi je veoma jak i on predstavlja ozbiljnu pretnju daljem urušavanju domaće
proizvodnje zbog superiornosti njegovog parcijalnog interesa za profitom u
odnosu na opšti interes privrednog i društvenog razvoja.  Ne može, primera radi,
uvoz sirovina za proizvodnju lekova biti opterećen višom carinom i porezom u
odnosu na uvoz lekova. Ili, sa druge strane, ne može se uslovljavati prodaja
lekova uz obavezno učešće uvoznih lekova u strukturi ponude, pri čemu se taj
odnos kreće na nivou 50%:50%.
 Na taj način se direktno podriva domaća proizvodnja i zaposlenost, a novac
preliva u džepove uvoznom lobiju. I svi siromašimo, osim pojedinaca!
 Država mora da preduzme ozbiljne i sveobuhvatne mere za stvaranje
privrednog ambijenta koji potencira rad, proizvodnju,
kreativnost, konkurentnost, uspešnost, a korupciji, malverzacijama,
utajama poreza, ….. odlučno staje na put.

·        
Država
mora preduzeti sve moguće mere za poboljšanje budžetskih prihoda, ali bez
povećavanja poreskog, odnosno fiskalnog opterećenja privrede i stanovništva.
U prvom redu mora se maksimalno zaoštriti pitanje naplate poreza i drugih javnih prihoda, moraju se preispitati i unapreditipostojeća sistemska rešenja
kako bi se sprečila mogućnost utaje poreza, poreska inspekcija
(i sve druge) mora

poboljšati svoju angažovanost i efikasnost, država se mora obračunati
sa korupcijom i „mangupima u svojim redovima“!

·        
Uskoro
će početi aktivnosti na izradi budžeta za 2010. godinu. Privreda ne može i ne
sme ostati po strani već se mora aktivno uključiti u izradu budžeta i pratećih 
dokumenata kojima će se urediti privredni i društveni život u narednoj godini.
To znači puna angažovanost u narednim mesecima, kako se sutradan ne bismo
iznenadjivali odlukama koje nam kreiraju svakodnevni život i poslovanje.

·        

Gradjevinarstvo i industrija gradjevinskog materijala je privredna grana za koju
se može reći da je najteže pogodjena ekonomskom krizom. Tražnja za gradjevinskim
materijalom je značajno opala, zalihe gotovih proizvoda su prevelike, pojedini
kapaciteti su pred zatvaranjem, …. U cilju podsticanja tražnje, gradjevinski
materijal potrebno je opteretiti nižom stopom PDV – 8% umesto postojećih 18%,
što bi uticalo i na smanjenje „crnog“ tržišta, koje je u ovoj grani veoma
izraženo.
 Pored toga, država mora iznaći nove prostore za unapredjenje gradjevinske
industrije    – smanjenje (preskupih) taksi za uredjenje gradjevinskog
zemljišta, efikasno izdavanje urbanističkih i drugih dozvola, obračun sa
korupcijom i „urbanističkom“ mafijom,…

·        

Reprogram postojećih obaveza prema državi (porezi, doprinosi, naknade,..) u ovom
trenutku se nameće kao neophodan potez koji bi omogućio privredi „da uzme
vazduh“ u daljoj borbi sa tržišnim teškoćama.

·        

Ozbiljan problem sa kojim se suočava privreda je sporost i neažurnost sudova,
posebno u delu koji se odnosi na regulisanje vlasničkih odnosa u vezi sa
nekretninama, čime se direktno onemogućava ili usporava raspolaganje imoviom i
tržišno poslovanje privrednih subjekata – primera radi nemogućnost hipotekarnog
kreditnog zaduživanja kod banaka.

·        
Prošlo
je skoro celo punoletstvo od raspada bivše SFRJ, a do danas nismo razrešili
pitanje sukcesije. Da li znamo koliko Srbija i njena privreda i gradjani imaju
imovine u drugim zemljama – bivšim republikama SFRJ? Da li smo, kako i koliko
efikasno zaštitili svoje interese u zemlji, odnosno u inostranstvu? Šta nam
valja dalje činiti?

·        
Najveći
obim plaćanja, posebno prema inostranstvu i u domenu otplate (refinansiranih)
kredita dospeva u poslednjem kvartalu, odnosno krajem godine. Tada nas čeka
najveći likvidnosni izazov. Da li smo spremni za njega???