- mart 12, 2018
- Posted by: admin
- Categories: Актуелности, ПКВ, Удружење пољопривреде
Nema komentara
Privredna komora Vojvodine (PKV) i list „Poljoprivrednik“ zajednički su organizovali tematski skup o finansiranju poljoprivrede uz podršku države u 2018. godini, koji je bio održan u petak, 9. marta 2018. godine u PKV. Skup je bio izuzetno posećen, a učestvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Razvojnog fonda Vojvodine, Garancijskog fonda, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, Zadružnog saveza Vojvodine, kao i lokalnih samouprava, poljoprivrednih organizacija, članovi Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP) i Mreže mladih poljoprivrednika Srbije.
O značaju i ciljevima skupa uvodnu reč dala je dr Gordana Radović, direktor „Dnevnik-Poljoprivrednika“ AD, a u ime domaćina učesnicima skupa obratio se predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević. On je posebno ukazao na značaj poljoprivrede kao privredne grane gde veliki problem predstavlja nizak nivo ulaganja u proizvodnju.
„Nedostatak sopstvenih obrtnih sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima za posledicu ima slabu primenu agrotehnike, povećane troškove u proizvodnji, pa samim tim manju profitabilnost“, istakao je Vučurević naglasivši da je rešavanje pitanja finansiranja od izuzetnog značaja i ima direktan uticaj na razvoj ove privredne grane.
Vučurević je istakao da država treba i dalje da nastavi sa politikom značajnijeg finansiranja agrara.
„Osim sredstava IPARD programa pozitivno je što se nastavlja sa svim domaćim programima finansiranja poljoprivrede, kao i što su mere republičke i pokrajinske Vlade koordinisane i sprovode se na celoj teritoriji republike s ciljem jačanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača kako na domaćem tako i inostranom tržištu“, rekao je Vučurević.
Pomoćnik ministra poljoprivrede dr Nenad Katanić govoreći o merama agrarne politike u ovoj godini istakao je da uredbe o raspodeli podsticaja kasne, ali da će u agrarnoj kasi biti sedam odsto više planiranih sredstava nego u prošloj godini.
„Od bezmalo 30 milijardi dinara 71 odsto će biti usmereno na direktna davanja poljoprivrednicima, a 18 odsto na mere ruralnog razvoja. Predviđena su i sredstva za kreditnu podršku, kao i posebne podsticaje“, rekao je Katanić napominjući da i u ovoj godini ostaju podsticaji za biljnu proizvodnju 4.000 dinara po hektaru za najviše 20 hektara, kao i da su velika davanja predviđena u sektoru stočarstva.
Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo prošle godine u budžetu su izdvojili oko osam milijardi dinara u razvoj agrara istakao je u svom izlaganju mr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
„Uložena su velika sredstva u projekte navodnjavanja od kojih su 11 u toku, urađena je projektna dokumentacija za još 13, a za novih 14 će se ove godine prikupljati projektna dokumentacija. Cilj je da se za dve tri godine obezbedi navodnjavanje za novih 120.000 hektara“, istakao je Radojević naglašavajući da su lane uvedene nove linije za finansiranje poljoprivredne proizvodnje, a da su kao posebna kategorija prepoznati mladi poljoprivrednici do 40 godina koji će i ove godine moći da računaju na značajnu podršku kroz takozvane „start up“ programe.
Vojvođanski poljoprivrednici svoju proizvodnju i investiciona ulaganja mogu finansirati i kreditnim linijama fondova koji posluju na teritoriji Pokrajine. Tako je Razvojni fond Vojvodine u ovu godinu ušao s nizom raspisanih konkursa namenjenih poljoprivrednim gazdinstvima i privrednim subjektima. Reč je o šest kreditnih linija. Jedna je kratkoročna i namenjena je poljoprivrednim gazdinstvima, dok su ostale dugoročne i odnose se na investicije čija je vrednost od 300.000 do 100.000.000 dinara. Podnosioci zahteva za učešće treba da izdvoje 20 odsto sredstava, dok preostalih 80 odsto podleže kreditiranju. Konkursi nisu vremenski ograničeni i traju do utroška sredstava. Godišnja kamatna stopa u visini od jedan do tri odsto zajednička je za sve konkurse.
Garancijski fond Vojvodine obezbeđuje vezu između poljoprivrednika i poslovnih banaka i daje garanciju za mala i srednja preduzeća. U slučaju da poljoprivredno gazdinstvo nije u mogućnosti da izmiri svoje kreditne obaveze prema banci, to radi Garancijski fond Vojvodine. Kasnije se s poljoprivrednicima dogovara o načinima i rokovima vraćanja sredstava. Ovaj fond je za 2018. godinu za garantne linije izdvojio 9.000.000 evra, što je garancija za 11.000.000 evra kredita. Novina za ovu godinu je osnivanje Kluba prijatelja GFV.
Iako najmanji, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede nije manje značajan. Reč je o jedinom budžetskom fondu na teritoriji Srbije koji funkcioniše zahvaljujući sredstvima iz pokrajinskog budžeta. Zbog toga su sve kreditne linije usklađene s konkursima resornog ministarstva i sekretarijata. Vrlo jednostavne procedure i kamatne stope od jedan odsto za kupovinu sistema za navodnjavanje i 1,5 odsto za sve ostale kreditne linije, šestomesečne anuitete i grejs-period od tri godine karakteristike su kreditnih linija ovog fonda. Troškovi za prikupljanje potrebne dokumentacije se ne naplaćuju.
O značaju i ciljevima skupa uvodnu reč dala je dr Gordana Radović, direktor „Dnevnik-Poljoprivrednika“ AD, a u ime domaćina učesnicima skupa obratio se predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević. On je posebno ukazao na značaj poljoprivrede kao privredne grane gde veliki problem predstavlja nizak nivo ulaganja u proizvodnju.
„Nedostatak sopstvenih obrtnih sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima za posledicu ima slabu primenu agrotehnike, povećane troškove u proizvodnji, pa samim tim manju profitabilnost“, istakao je Vučurević naglasivši da je rešavanje pitanja finansiranja od izuzetnog značaja i ima direktan uticaj na razvoj ove privredne grane.
Vučurević je istakao da država treba i dalje da nastavi sa politikom značajnijeg finansiranja agrara.
„Osim sredstava IPARD programa pozitivno je što se nastavlja sa svim domaćim programima finansiranja poljoprivrede, kao i što su mere republičke i pokrajinske Vlade koordinisane i sprovode se na celoj teritoriji republike s ciljem jačanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača kako na domaćem tako i inostranom tržištu“, rekao je Vučurević.
Pomoćnik ministra poljoprivrede dr Nenad Katanić govoreći o merama agrarne politike u ovoj godini istakao je da uredbe o raspodeli podsticaja kasne, ali da će u agrarnoj kasi biti sedam odsto više planiranih sredstava nego u prošloj godini.
„Od bezmalo 30 milijardi dinara 71 odsto će biti usmereno na direktna davanja poljoprivrednicima, a 18 odsto na mere ruralnog razvoja. Predviđena su i sredstva za kreditnu podršku, kao i posebne podsticaje“, rekao je Katanić napominjući da i u ovoj godini ostaju podsticaji za biljnu proizvodnju 4.000 dinara po hektaru za najviše 20 hektara, kao i da su velika davanja predviđena u sektoru stočarstva.
Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo prošle godine u budžetu su izdvojili oko osam milijardi dinara u razvoj agrara istakao je u svom izlaganju mr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
„Uložena su velika sredstva u projekte navodnjavanja od kojih su 11 u toku, urađena je projektna dokumentacija za još 13, a za novih 14 će se ove godine prikupljati projektna dokumentacija. Cilj je da se za dve tri godine obezbedi navodnjavanje za novih 120.000 hektara“, istakao je Radojević naglašavajući da su lane uvedene nove linije za finansiranje poljoprivredne proizvodnje, a da su kao posebna kategorija prepoznati mladi poljoprivrednici do 40 godina koji će i ove godine moći da računaju na značajnu podršku kroz takozvane „start up“ programe.
Vojvođanski poljoprivrednici svoju proizvodnju i investiciona ulaganja mogu finansirati i kreditnim linijama fondova koji posluju na teritoriji Pokrajine. Tako je Razvojni fond Vojvodine u ovu godinu ušao s nizom raspisanih konkursa namenjenih poljoprivrednim gazdinstvima i privrednim subjektima. Reč je o šest kreditnih linija. Jedna je kratkoročna i namenjena je poljoprivrednim gazdinstvima, dok su ostale dugoročne i odnose se na investicije čija je vrednost od 300.000 do 100.000.000 dinara. Podnosioci zahteva za učešće treba da izdvoje 20 odsto sredstava, dok preostalih 80 odsto podleže kreditiranju. Konkursi nisu vremenski ograničeni i traju do utroška sredstava. Godišnja kamatna stopa u visini od jedan do tri odsto zajednička je za sve konkurse.
Garancijski fond Vojvodine obezbeđuje vezu između poljoprivrednika i poslovnih banaka i daje garanciju za mala i srednja preduzeća. U slučaju da poljoprivredno gazdinstvo nije u mogućnosti da izmiri svoje kreditne obaveze prema banci, to radi Garancijski fond Vojvodine. Kasnije se s poljoprivrednicima dogovara o načinima i rokovima vraćanja sredstava. Ovaj fond je za 2018. godinu za garantne linije izdvojio 9.000.000 evra, što je garancija za 11.000.000 evra kredita. Novina za ovu godinu je osnivanje Kluba prijatelja GFV.
Iako najmanji, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede nije manje značajan. Reč je o jedinom budžetskom fondu na teritoriji Srbije koji funkcioniše zahvaljujući sredstvima iz pokrajinskog budžeta. Zbog toga su sve kreditne linije usklađene s konkursima resornog ministarstva i sekretarijata. Vrlo jednostavne procedure i kamatne stope od jedan odsto za kupovinu sistema za navodnjavanje i 1,5 odsto za sve ostale kreditne linije, šestomesečne anuitete i grejs-period od tri godine karakteristike su kreditnih linija ovog fonda. Troškovi za prikupljanje potrebne dokumentacije se ne naplaćuju.
Izvor: List „Poljoprivrednik“
