- decembar 7, 2018
- Posted by: admin
- Categories: Актуелности, ПКВ, Удружење услуга
Nema komentara
U Privrednoj komori Vojvodine (PKV) danas je održan skup „Salaši i seoska turistička domaćinstva kao značajan segment turističke ponude“, u organizaciji PKV i „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD. Na skupu su predstavljene novine koje se očekuju u Zakonu o turizmu i Zakonu o ugostiteljstvu, finansijska podrška resornih republičkih i pokrajinskih institucija, značaj udruživanja, promocije na domaćem i inostranom tržištu i medijske podrške razvoju ruralnog turizma, a predstavljeni su i primeri dobre prakse.
„Vojvodina je područje sa značajnim resursima za razvoj ruralnog turizma, koji u ubrzanim uslovima života i rada u velikim urbanim centrima, postaju sve značajniji motiv za privlačenje turista. Revitalizacija salaša i seoskih turističkih domaćinstava ima višestruke pozitivne efekte, demografske, kulturne i infrastrukturne, kako za razvoj ruralnih prostora tako i za njihove vlasnike koji ostvaruju dodatni prihod pružanjem turističkih usluga“, rekao je predsednik PKV Boško Vučurević.
Tom prilikom, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija dr Renata Pindžo istakla je da su neke od ključnih promena za fizička lica pružaoce usluga smeštaja, koje predviđa novi Zakon o ugostiteljstvu, paušalno plaćanje poreza i boravišne takse, poslovanje bez posrednika, kao i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema E-turista.
„Prema Strategiji razvoja turizma od 2016. do 2025. godine, ruralni turizam prepoznat je kao jedan od proizvoda od posebnog značaja za razvoj turizma i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u poslednje četiri godine, izdvojilo je oko 38.000.000 dinara za kreditna sredstva za poljoprivredna gazdinstva“, dodala je dr Renata Pindžo rekavši da je to jedini turistički proizvod u Republici Srbiji za koji je urađen Program razvoja koji je Vlada Republike Srbije usvojila u novembru 2011. godine kao rezultat projekta pet agencija Ujedinjenih nacija.
Kako ističe dr Gordana Radović, direktora „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD, izmena zakonske regulative jeste prvi, ali, kako kaže, ne i dovoljan uslov za razvoj ruralnog turizma u Srbiji.
„Potrebna je aktivna uloga pružaoca usluga u turizmu, pre svega u segmentu udruživanja i specijalizacije za pojedine oblasti ruralnog turizma i zato smo se danas trudili da oni budu prisutni u što je moguće većem obimu, da istaknemo primere dobre prakse među njima, svetle primere promocije, ali i udruživanja“, naglasila je dr Gordana Radović.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Sergej Tamaš istakao je da je institucionalna podrška na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou značajna i da ona postoji i da je resorni Sekretarijat 2017. godine opredelio i dodelio oko 54 miliona dinara za 38 subjekata, a ove godine je, kako kaže, opredeljen 41 milion dinara.
„Uz aktivne učesnike samo umrežavanjem i povezivanjem možemo imati još bolje trendove, kao i veći finansijski priliv“, rekao je Sergej Tamaš i dodao kako se Srem ističe po primerima dobre prakse.
Jedan od njih je i mali porodični salaš „Isailovi“ iz Sremske Mitrovice, koji na toj lokaciji postoji od 1965 godine, a u vlasništvu porodice Jovanović.
„Salaš je zadržao autentičan izgled i oblik, a ime Isailovi potiče od pretka Grka koji se zvao Isailo, koji je kao pop dobio parohiju u Sremu, gde je zavoleo Sremicu i tu i ostao“, rekla je Ana Jovanović.
Prema rečima vlasnika salaša, oaza mira i tišine, salaši i mesta gde domaćini vredno rade i žive u skladu sa zakonima prirode.
„Sve više mladih se opredeljuje da ostane na svojim imanjima da li baveći se isključivo poljoprivredom, ili još nekim dodatnim poslovima kao što je turizam ili proizvodnja raznih prehrambenih proizvoda. U svakom slučaju salaši su mesta gde se čuva istorija, kultura i način života ljudi u Vojvodini. Zbog toga su salaši koji su otvorili svoje kapije i bave se turizmom, rado posećena mesta na koja se gosti stalno vraćaju“, rekla je Aranka Milić, vlasnik salaša „Dida Hornjak“ iz Sombora.
Moderator skupa je bila Dragica Samardžić, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga PKV. Na skupu su učestvovali i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Saša Stevanović koji je govorio o uticaju i značaju razvoj ruralnog turizma, značaju ostanka mladih na selu i uključivanju žena u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Dr Kristina Košić sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, urednica emisije „Znanje i imanje“ Jasmina Nikitović Stojičić koja je govorila o medijskoj podršci razvoju ruralnog turizma, Erne Dani koji je govorio o značaju udruživanja za prodaju turističkog proizvoda ruralnih sredina, Vladimir Ivanović na temu promocije seoskog turizma Srbije, a Miroslav Božin je predstavio svoj turistički i gastronomski vodiča „Salaši za Vas“. Među primerima dobre prakse, svoju priču ispričali su i Aleksandar Samardžija, vlasnik „Salaša 137“ sa Čeneja, vlasnik „Perkovog salaša Neradin“ Boško Ivanić, Zeljko Sredic – Gostoljublje nije došao pa se predstavio Slavisa Zivkovic Etno selo Babina reka, selo Trbusnica i Bojana Tomašević, vlasnik seoskog turističkog domaćinstva „Tomašević“ iz sela Struganik, optšina Mionica.
Revitalizacija salaša i pružanje usluga u seoskim domaćinstvima kroz turizam ima višestruke pozitivne efekte, kako za vlasnike tih objekata koji ostvaruje dodatni prihod pružanjem turističkih usluga, tako i za sveobuhvatni razvoj ruralnih prostora kao što su demografski efekti (povećan interes za ostankom i privređivanjem), kulturni efekti (povećan interes za očuvanje i negovanje tradicije) i infrastrukturni efekti (podizanje kvaliteta saobraćajnica, elektro i komunalne mreže).
„Vojvodina je područje sa značajnim resursima za razvoj ruralnog turizma, koji u ubrzanim uslovima života i rada u velikim urbanim centrima, postaju sve značajniji motiv za privlačenje turista. Revitalizacija salaša i seoskih turističkih domaćinstava ima višestruke pozitivne efekte, demografske, kulturne i infrastrukturne, kako za razvoj ruralnih prostora tako i za njihove vlasnike koji ostvaruju dodatni prihod pružanjem turističkih usluga“, rekao je predsednik PKV Boško Vučurević.
Tom prilikom, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija dr Renata Pindžo istakla je da su neke od ključnih promena za fizička lica pružaoce usluga smeštaja, koje predviđa novi Zakon o ugostiteljstvu, paušalno plaćanje poreza i boravišne takse, poslovanje bez posrednika, kao i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema E-turista.
„Prema Strategiji razvoja turizma od 2016. do 2025. godine, ruralni turizam prepoznat je kao jedan od proizvoda od posebnog značaja za razvoj turizma i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u poslednje četiri godine, izdvojilo je oko 38.000.000 dinara za kreditna sredstva za poljoprivredna gazdinstva“, dodala je dr Renata Pindžo rekavši da je to jedini turistički proizvod u Republici Srbiji za koji je urađen Program razvoja koji je Vlada Republike Srbije usvojila u novembru 2011. godine kao rezultat projekta pet agencija Ujedinjenih nacija.
Kako ističe dr Gordana Radović, direktora „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD, izmena zakonske regulative jeste prvi, ali, kako kaže, ne i dovoljan uslov za razvoj ruralnog turizma u Srbiji.
„Potrebna je aktivna uloga pružaoca usluga u turizmu, pre svega u segmentu udruživanja i specijalizacije za pojedine oblasti ruralnog turizma i zato smo se danas trudili da oni budu prisutni u što je moguće većem obimu, da istaknemo primere dobre prakse među njima, svetle primere promocije, ali i udruživanja“, naglasila je dr Gordana Radović.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Sergej Tamaš istakao je da je institucionalna podrška na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou značajna i da ona postoji i da je resorni Sekretarijat 2017. godine opredelio i dodelio oko 54 miliona dinara za 38 subjekata, a ove godine je, kako kaže, opredeljen 41 milion dinara.
„Uz aktivne učesnike samo umrežavanjem i povezivanjem možemo imati još bolje trendove, kao i veći finansijski priliv“, rekao je Sergej Tamaš i dodao kako se Srem ističe po primerima dobre prakse.
Jedan od njih je i mali porodični salaš „Isailovi“ iz Sremske Mitrovice, koji na toj lokaciji postoji od 1965 godine, a u vlasništvu porodice Jovanović.
„Salaš je zadržao autentičan izgled i oblik, a ime Isailovi potiče od pretka Grka koji se zvao Isailo, koji je kao pop dobio parohiju u Sremu, gde je zavoleo Sremicu i tu i ostao“, rekla je Ana Jovanović.
Prema rečima vlasnika salaša, oaza mira i tišine, salaši i mesta gde domaćini vredno rade i žive u skladu sa zakonima prirode.
„Sve više mladih se opredeljuje da ostane na svojim imanjima da li baveći se isključivo poljoprivredom, ili još nekim dodatnim poslovima kao što je turizam ili proizvodnja raznih prehrambenih proizvoda. U svakom slučaju salaši su mesta gde se čuva istorija, kultura i način života ljudi u Vojvodini. Zbog toga su salaši koji su otvorili svoje kapije i bave se turizmom, rado posećena mesta na koja se gosti stalno vraćaju“, rekla je Aranka Milić, vlasnik salaša „Dida Hornjak“ iz Sombora.
Moderator skupa je bila Dragica Samardžić, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga PKV. Na skupu su učestvovali i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Saša Stevanović koji je govorio o uticaju i značaju razvoj ruralnog turizma, značaju ostanka mladih na selu i uključivanju žena u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Dr Kristina Košić sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, urednica emisije „Znanje i imanje“ Jasmina Nikitović Stojičić koja je govorila o medijskoj podršci razvoju ruralnog turizma, Erne Dani koji je govorio o značaju udruživanja za prodaju turističkog proizvoda ruralnih sredina, Vladimir Ivanović na temu promocije seoskog turizma Srbije, a Miroslav Božin je predstavio svoj turistički i gastronomski vodiča „Salaši za Vas“. Među primerima dobre prakse, svoju priču ispričali su i Aleksandar Samardžija, vlasnik „Salaša 137“ sa Čeneja, vlasnik „Perkovog salaša Neradin“ Boško Ivanić, Zeljko Sredic – Gostoljublje nije došao pa se predstavio Slavisa Zivkovic Etno selo Babina reka, selo Trbusnica i Bojana Tomašević, vlasnik seoskog turističkog domaćinstva „Tomašević“ iz sela Struganik, optšina Mionica.
Revitalizacija salaša i pružanje usluga u seoskim domaćinstvima kroz turizam ima višestruke pozitivne efekte, kako za vlasnike tih objekata koji ostvaruje dodatni prihod pružanjem turističkih usluga, tako i za sveobuhvatni razvoj ruralnih prostora kao što su demografski efekti (povećan interes za ostankom i privređivanjem), kulturni efekti (povećan interes za očuvanje i negovanje tradicije) i infrastrukturni efekti (podizanje kvaliteta saobraćajnica, elektro i komunalne mreže).