Привредна комора Србије потрудила се да
организује заиста озбиљан наступ српског аграра на великом
московском Пољопривредном сајму „Златна јесен”, који ће се одржати
од 8. до 11. октобра. Према последњим информацијама, на штанду ПКС
представиће се 33 произвођача, од тога 20 војвођанских – од
Института за ратарство и повртарство и „Дијаманта” до Индустрије
меса „Недељковић” и Меделе.
– У Москви нас очекују и веома озбиљни разговори са тамошњим
коморским и уопште привредним званичницима, заправо свима који буду
заинтересовани за наше произвођаче, за наш извоз, односно за увоз
робе из Србије. Извозници су најживљи део наше привреде, они
показују највећу отпорност на негативне утицаје који притискају
српску економију. И зато је од приоритетног интереса отворити им још
нека врата – каже за „Дневник” председник ПК Војводине Ратко
Филиповић, који ће бити у делегацији на чијем је челу в.д. првог
човека ПКС Миливоје Милетић.
Иначе, управо је Милетић иницирао средином седмице на измаку
састанак са руководствима свих регионалних комора, а централна тема
је било преуређење коморског система, као и учвршћивање сарадње са
Министарством за привреду и јачање међусобног дијалога.

–Практично преко ноћи смо се нашли у новој позицији много бољег
разумевања Коморе и Министарства привреде, с обзиром на то да
је  ресорни министар постао досадашњи председник ПКС Жељко
Сертић. А он јако добро зна какве све користи као министар може
имати од коморског система. Јер, и јесте једна од темељних улога
коморе у могућности да ефикасно и с разумевањем идеја, предлог,
критички став… од привредника оде ка Министарству, односно Влади,
и обрнуто – да се привреди појасни зашто нешто јесте или мора бити.
Дакле, да остваримо истинску двосмерну комуникацију, што до сада
превише често није био случај. То је од изузетног значаја и за саме
коморе, јер ако се глас привредника заиста буде чуо, онда они имају
разлог више да буду наши чланови – појашњава Филиповић.

Када је, пак, реч о потреби преуређења коморског система, наш
саговорник каже да тај процес јесте започео, али да се не може бити
задовољан досадашњим резултатима. У том светлу потребни су много
одлучнији кораци с циљем да се коморски систем Србије што је могуће
више уподоби коморском системима земаља с којима је наша економска
веза најјача и где су најснажнији интереси за улагање код нас – а то
значи пре свега са Немачком, Аустријом, Италијом, Француском…

–Морамо признати да наш коморски систем у овом тренутку није довољно
способан да одговори свему оном што би требало да буде његова улога,
поготово у светлу приступања Европској унији. Српска привреда је,
наиме, јако нежна и осетљива, нема изграђене имуни систем па се
сваки поремећај жестоко осети. Али не значи да зато што смо нежни и
осетљиви, зато што нам је привреда лоша и што су нам коморе лоше, не
треба да идемо у ЕУ… Не, ми морамо себе да мењамо да би наше
приступање Унији -не прошло безболно, јер то није реално – већ је
циљ да наша привреда из тог процеса изађе жива. А управо би коморски
систем требало да буде један од стубова тог одбрамбеног механизма за
заштиту наше привреде.
У том светлу у ПКС-у су најближи ставу, који и Филиповић подржава –
да се као основа узме немачки коморски систем са елементима
аустријског. На томе ће се у наредном периоду радити, а задатак
својеврсног координатора добио је Марко Чадеж, директор
Представништва ПКС-а у Франкфурту. У сваком случају, поента је у
томе да се изгради здрав, снажан коморски систем, који би био и
способан да одговори на бројне европске изазове и с којим би
привреда одмах добила важну подршку.

Да се разумемо: није у питању цопy-пасте модел, већ се ради о
прихватању основних принципа на темељу којих су поменути коморски
системи засновани, а не да измишљамо топлу воду. Једноставно, наши
привредници морају бити са привредницима из тих земаља конкуретни и
на нашем, и на европском и на трећим тржиштима. Али њихове
привреднике прате јаке коморе, док наше… Е управо то мора да се
промени.
Мирослав Стајић
 
Предузетници се не предају
– Данас смо у економској ситуацији која није нимало ружичаста, по
многим елементима је чак и катастрофична – констатује Филиповић. –
Али немамо право да се предамо: ни Влада, ни ресорно министарство ни
ми у коморском систему. Јер, ни предузетници се не предају,
напротив, боре се до краја. Дакле, ни нама не преостаје ништа друго
него да баталимо јалове расправе и препуцавања, запнемо и омогућимо
привреди Србије да у овим тешким временима стане на ноге, а тиме и
да криву привредних токова најзад усмеримо навише.

Погледајте чланак на www.dnevnik.rs