Pre više od pola veka, Evropska Zajednica je uvela ograničenja u proizvodnji sirovog mleka dodelom kvota za svako gazdinstvo koje se bavi ovom proizvodnjom, a sve u cilju smanjenja količine, kako mleka tako i proizvoda od mleka (mleka u prahu, putera i sireva). Naučni i tehnološki napredak u razvoju stočarstva (genetike, ishrane, reprodukcije itd) je imalo za posledicu značajno povećanje genetskog kapaciteta za proizvodnju mleka kod krava. Ovo je prouzrokovalo smanjenjem ukupnog broja mlečnih grla, a samim tim i broja mlečnih farmi. Značajne površine poljoprivrednog zemljišta (livade i pašnjaci) su ostale neiskorišćene i slobodne. U EU, već preko 40-tak godina, prisutan je povećan interes za ovaj oblik gajenja goveda, odnosno proizvodnje goveđeg mesa. Razlozi za to su mnogobrojni i prevashodno se odnose na racionalno iskorišćavanje poljoprivrednog (u ovom slučaju neiskorišćenog ili nedovoljno korišćenog) zemljišta.
Na prostoru Vojvodine, ovakav sistem odgajivanja goveda nije nepoznat. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka brojna stada, ondašnjih primitivnih rasa goveda, podolske rase i ostalih, napasana su na prirodnim pašnjacima, slatinastim i ritskim zemljištima, rečnim adama, strnjištima, i služila su isključivo za proizvodnju podmlatka koji je korišćen za remont (obnovu) stada, tov ili za rad (volovi).
Viši samostalni stručni saradnik u Udruženju poljoprivrede Privredne komore Vojvodine Srđan Grubač kaže da ovakav način odgajivanja goveda predstavlja ekstenzivnu proizvodnju kvalitetnog goveđeg mesa na pašnjačkim i livadskim površinama, kao i na drugim zemljištima koje su slabijeg kvaliteta za ekonomski isplativu ratarsku, povrtarsku ili neku drugu biljnu proizvodnju.
„U AP Vojvodini, postoje nedovoljno iskorišćene poljoprivredne površine a koje bi se mogle iskoristiti za ovakav način gajenja goveda za proizvodnju mesa. Naziv ‘krava-tele’ potiče od samog sistema gajenja goveda, gde je glavni princip da posle telenja, krava (dojilja) othrani tele sopstvenim mlekom“, rekao je Grubač.
U pogledu zemljišta, prednost se daje onim poljoprivrednim proizvođačima koji već poseduju slobodne, velike pašnjake i što je vrlo bitno, da su u blizini nekih od proizvodnih pogona koji prerađuju ratarske i povrtarske kulture, te imaju dovoljne količine biljnog otpada koje bi goveda mogla da iskoriste za ishranu. Kao krajnji cilj ovog načina odgajivanja goveda je proizvodnja mesa dobrog kvaliteta, uz što manje troškove.
Na poljoprivrednim gazdinstvima, polovinom 80-tih i početkom 90-tih godina prošlog veka, u AP Vojvodini je formirano nekoliko stada krava dojilja (Ruski Krstur, PIK Bečej, Veliki Radinci, Ruma, Pavlovci, Stara Pazova…).
Prednosti ovog načina gajenja goveda (u odnosu na klasične sisteme tova goveda) su:
1. Iskorišćavanje zemljišta lošijeg kvaliteta, koje nije pogodno za intenzivnu biljnu proizvodnju (livade, pašnjaci…)
2. Korišćenje kabastih hraniva niskog kvaliteta kao što su kukuruzovina, slama i lošije seno…
3. Korišćenje nusproizvoda prehrambene industrije: šećerane, uljare, pivare, prerade povrća…..
4. Održavanje plodnosti zemljišta. Sistem u ovom pogledu obezbeđuje izuzetno efikasan način putem đubrenja prilikom ispaše goveda. Takođe, držane na pašnjaku, goveda u ovom sistemu vrlo malo zagađuju okolinu.
5. Minimalna novčana ulaganja u građevine i opremu.
6. Proizvodnja velikih količina mesa od jeftine ishrane (mleko i ispaša).
7. Dodatak u ishrani je minimalan i praktično se može odvijati bez značajnijeg korišćenja dopunskih koncentrovanih hraniva.
Nedostaci ovakvog sistema gajenja goveda:
1. Pri slobodnom držanju na pašnjaku mora se obezbediti ograđen prostor kao i dovoljne količine i nesmetan pristup vodi.
2. Sporo povećanje te remont stada. Ova karakteristika je zajednička za govedarstvo u celini, jer je proizvodni ciklus dugačak; najmanje dve godine do telenja junica, 7-9 meseci do zalučenja teladi i 10-12 meseci tova.
3. Troškovi oko sinhronizacije estrusa i veštačkog osemenjavanja krava radi vremenski ujednačenog telenja i kasnije mogućnosti organizovanja što efikasnijeg otkupa (ujednačeni turnus).
Francuska i Velika Britanija, važe za začetnike u savremenom odgajivanju goveda kakav je sistem gajenja „krava-tele“. Ove države, u ovom sistemu gajenja goveda, najčešće koriste svoje autohtone rase kao što su Aberdin Angus, Hereford, Šorthorn (Velika Britanija), Šarole, Limuzin, Blond Akiten (Francuska), bilo da ih gaje u čistoj rasi ili ih ukrštaju sa delom populacije krava iz mlečnih stada koje su još reproduktivno sposobne, ali nisu ekonomski isplative za proizvodnji mleka.
Kao poželjna telesna masa, za prvo osemenjavanje junica, smatra se ona od oko 60 odsto težine odraslih krava (u zavisnosti od rase), a koja je postignuta sa oko 15 meseci uzrasta, što pretpostavlja telenje sa dve godine. Postoje i druga mišljenja, a to je da prvo telenje bude sa 2,5 godine, što omogućuje da junice budu fizički jače te da mogu bolje othraniti tele.
„Jedan od vrlo važnih uslova za uspeh kod ovog načina odgajivanja goveda je i veštačko osemenjavanje, kao najbolji i najbrži način reprodukcije za razmenu genetskog materijala. Primena veštačkog osemenjavanja omogućuje mogućnost korišćenja semena (gena) najboljih bikova (po sopstvenom izboru) na znatno većem delu populacije nego što je to slučaj pri primeni klasičnog pripusta. Poslednjih nekoliko decenija, sinhronizacija estrusa, veštačko osemenjavanje te proizvodnja embriona i njihovo presađivanje, predstavlja vrhunac primene genetike u reprodukciji goveda“, istakao je Grubač.
Najzastupljeniji način pripreme goveda u ovakvom načinu gajenja uključuje sinhronizaciju estrusa svih plotkinja u stadu hormonalnim preparatima. Ovo se radi da bi goveda ciklirala u približno isto vreme, a onda i bila osemenjena u toku jednog dana, kako bi krave i junice imale telenja u što kraćem razmaku od smo par dana. Dobre strane ove metode je manji utrošak rada, manji stres za životinje, starosna ujednačenost stada kod kasnijeg prodavanja junadi ali ima i nedostataka koji su relativno visoka cena hormonskih preparata i obavezno zahteva postojanje manipulativnog čvora, kako bi veterinarski pregledi, davanje hormona i veštačko osemenjavanje bili obavljeni u što kraćem vremenskom roku.
Za ovakav sistem odgajivanja goveda procenat uspešno osemenjenih i oteljenih krava je od velikog značaja. Za krave bi bilo poželjno da plodnost u stadu iznosi oko 90 odsto (SAD 90 odsto, Velika Britanija 91 odsto). Na nekim gazdinstvima u Mađarskoj je utvrđena je plodnost od 74,2 odsto. U jednom stadu čiste hereford rase u Vojvodini („1. Maj“ Ruski Krstur), zabeležen je procenat dobijene teledi od 80,8 odsto, a u dva stada krava dojilja (različiti genotipovi) 73,2 odsto i 90,5 odsto, u odnosu na ukupan broj plotkinja. Za dve najznačajnije tovne rase u Francuskoj (šarole i limuzin), podaci o ostvarenim rezultatima u plodnosti stada krava, u ekstenzivnim područjima nizije i pobrđa, rezultat je iznosio, se na 100 pripuštenih krava, za rasu šarole 84,7 odsto i limuzin 88,8 odsto živo rođene teladi.
Ovaj sistem proizvodnje kvalitetnog i jeftinog goveđeg i junećeg mesa je prepoznat u državama EU koje imaju razvijeno stočarstvo i raznim podsticajima i subvencijama su zainteresovali farmere, koji imaju mogućnosti za ovaj način gajenja goveda, da krenu sa ovom proizvodnjom. Tako u Nemačkoj pre 20-tak godina, visina premije po kravi dojilji, a za stado od najmanje tri grla, iznosila je oko 283 DM, uz dodatak od 71 DM pri držanju manje od 1,4 uslovna grla po hektaru i 101 DM za jedno uslovno grlo po hektaru. Svi ovi podsticaji kao i ohrabrivanje farmera da se bave ovim načinom proizvodnje, su imali za posledicu povećanje interesovanja za držanje krava dojilja, kako u Nemačkoj a i unutar EU i njihovo značajno učešće u ukupnom broju krava. U Evropskoj Uniji broj „krava dojilja“ u odnosu na broj mlečnih krava je najveći u Španiji (57,9 odsto) i Francuskoj (49,3 odsto).
„Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede su pre desetak godina, kao jednu od mera podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji uvrstili i novčani podsticaj za ovaj sistem stočarske proizvodnje (krave dojilje) koji trenutno iznosi 5.000 dinara po kravi. Ovo je jedan od dobrih načina da se pomogne odgajivačima stoke koji su zainteresovani za ovakav sistem proizvodnje tovnih goveda, uz stvaranje mogućnosti za povoljno korišćenje slobodnog i raspoloživog zemljišta u koje su pod ingerencijom lokalne samouprave“, dodao je Srđan Grubač.