Пре више од пола века, Европска Заједница је увела ограничења у производњи сировог млека доделом квота за свако газдинство које се бави овом производњом, а све у циљу смањења количине, како млека тако и производа од млека (млека у праху, путера и сирева). Научни и технолошки напредак у развоју сточарства (генетике, исхране, репродукције итд) је имало за последицу значајно повећање генетског капацитета за производњу млека код крава. Ово је проузроковало смањењем укупног броја млечних грла, а самим тим и броја млечних фарми. Значајне површине пољопривредног земљишта (ливаде и пашњаци) су остале неискоришћене и слободне. У ЕУ, већ преко 40-так година, присутан је повећан интерес за овај облик гајења говеда, односно производње говеђег меса. Разлози за то су многобројни и превасходно се односе на рационално искоришћавање пољопривредног (у овом случају неискоришћеног или недовољно коришћеног) земљишта.
На простору Војводине, овакав систем одгајивања говеда није непознат. Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века бројна стада, ондашњих примитивних раса говеда, подолске расе и осталих, напасана су на природним пашњацима, слатинастим и ритским земљиштима, речним адама, стрњиштима, и служила су искључиво за производњу подмлатка који је коришћен за ремонт (обнову) стада, тов или за рад (волови).
Виши самостални стручни сарадник у Удружењу пољопривреде Привредне коморе Војводине Срђан Грубач каже да овакав начин одгајивања говеда представља екстензивну производњу квалитетног говеђег меса на пашњачким и ливадским површинама, као и на другим земљиштима које су слабијег квалитета за економски исплативу ратарску, повртарску или неку другу биљну производњу.
„У АП Војводини, постоје недовољно искоришћене пољопривредне површине а које би се могле искористити за овакав начин гајења говеда за производњу меса. Назив ‘крава-теле’ потиче од самог система гајења говеда, где је главни принцип да после телења, крава (дојиља) отхрани теле сопственим млеком“, рекао је Грубач.
У погледу земљишта, предност се даје оним пољопривредним произвођачима који већ поседују слободне, велике пашњаке и што је врло битно, да су у близини неких од производних погона који прерађују ратарске и повртарске културе, те имају довољне количине биљног отпада које би говеда могла да искористе за исхрану. Као крајњи циљ овог начина одгајивања говеда је производња меса доброг квалитета, уз што мање трошкове.
На пољопривредним газдинствима, половином 80-тих и почетком 90-тих година прошлог века, у АП Војводини је формирано неколико стада крава дојиља (Руски Крстур, ПИК Бечеј, Велики Радинци, Рума, Павловци, Стара Пазова…).
Предности овог начина гајења говеда (у односу на класичне системе това говеда) су:
1. Искоришћавање земљишта лошијег квалитета, које није погодно за интензивну биљну производњу (ливаде, пашњаци…)
2. Коришћење кабастих хранива ниског квалитета као што су кукурузовина, слама и лошије сено…
3. Коришћење нуспроизвода прехрамбене индустрије: шећеране, уљаре, пиваре, прераде поврћа…..
4. Одржавање плодности земљишта. Систем у овом погледу обезбеђује изузетно ефикасан начин путем ђубрења приликом испаше говеда. Такође, држане на пашњаку, говеда у овом систему врло мало загађују околину.
5. Минимална новчана улагања у грађевине и опрему.
6. Производња великих количина меса од јефтине исхране (млеко и испаша).
7. Додатак у исхрани је минималан и практично се може одвијати без значајнијег коришћења допунских концентрованих хранива.
Недостаци оваквог система гајења говеда:
1. При слободном држању на пашњаку мора се обезбедити ограђен простор као и довољне количине и несметан приступ води.
2. Споро повећање те ремонт стада. Ова карактеристика је заједничка за говедарство у целини, јер је производни циклус дугачак; најмање две године до телења јуница, 7-9 месеци до залучења телади и 10-12 месеци това.
3. Трошкови око синхронизације еструса и вештачког осемењавања крава ради временски уједначеног телења и касније могућности организовања што ефикаснијег откупа (уједначени турнус).
Француска и Велика Британија, важе за зачетнике у савременом одгајивању говеда какав је систем гајења „крава-теле“. Ове државе, у овом систему гајења говеда, најчешће користе своје аутохтоне расе као што су Абердин Ангус, Херефорд, Шортхорн (Велика Британија), Шароле, Лимузин, Блонд Акитен (Француска), било да их гаје у чистој раси или их укрштају са делом популације крава из млечних стада које су још репродуктивно способне, али нису економски исплативе за производњи млека.
Као пожељна телесна маса, за прво осемењавање јуница, сматра се она од око 60 одсто тежине одраслих крава (у зависности од расе), а која је постигнута са око 15 месеци узраста, што претпоставља телење са две године. Постоје и друга мишљења, а то је да прво телење буде са 2,5 године, што омогућује да јунице буду физички јаче те да могу боље отхранити теле.
„Један од врло важних услова за успех код овог начина одгајивања говеда је и вештачко осемењавање, као најбољи и најбржи начин репродукције за размену генетског материјала. Примена вештачког осемењавања омогућује могућност коришћења семена (гена) најбољих бикова (по сопственом избору) на знатно већем делу популације него што је то случај при примени класичног припуста. Последњих неколико деценија, синхронизација еструса, вештачко осемењавање те производња ембриона и њихово пресађивање, представља врхунац примене генетике у репродукцији говеда“, истакао је Грубач.
Најзаступљенији начин припреме говеда у оваквом начину гајења укључује синхронизацију еструса свих плоткиња у стаду хормоналним препаратима. Ово се ради да би говеда циклирала у приближно исто време, а онда и била осемењена у току једног дана, како би краве и јунице имале телења у што краћем размаку од смо пар дана. Добре стране ове методе је мањи утрошак рада, мањи стрес за животиње, старосна уједначеност стада код каснијег продавања јунади али има и недостатака који су релативно висока цена хормонских препарата и обавезно захтева постојање манипулативног чвора, како би ветеринарски прегледи, давање хормона и вештачко осемењавање били обављени у што краћем временском року.
За овакав систем одгајивања говеда проценат успешно осемењених и отељених крава је од великог значаја. За краве би било пожељно да плодност у стаду износи око 90 одсто (САД 90 одсто, Велика Британија 91 одсто). На неким газдинствима у Мађарској је утврђена је плодност од 74,2 одсто. У једном стаду чисте херефорд расе у Војводини („1. Мај“ Руски Крстур), забележен је проценат добијене теледи од 80,8 одсто, а у два стада крава дојиља (различити генотипови) 73,2 одсто и 90,5 одсто, у односу на укупан број плоткиња. За две најзначајније товне расе у Француској (шароле и лимузин), подаци о оствареним резултатима у плодности стада крава, у екстензивним подручјима низије и побрђа, резултат је износио, се на 100 припуштених крава, за расу шароле 84,7 одсто и лимузин 88,8 одсто живо рођене телади.
Овај систем производње квалитетног и јефтиног говеђег и јунећег меса је препознат у државама ЕУ које имају развијено сточарство и разним подстицајима и субвенцијама су заинтересовали фармере, који имају могућности за овај начин гајења говеда, да крену са овом производњом. Тако у Немачкој пре 20-так година, висина премије по крави дојиљи, а за стадо од најмање три грла, износила је око 283 ДМ, уз додатак од 71 ДМ при држању мање од 1,4 условна грла по хектару и 101 ДМ за једно условно грло по хектару. Сви ови подстицаји као и охрабривање фармера да се баве овим начином производње, су имали за последицу повећање интересовања за држање крава дојиља, како у Немачкој а и унутар ЕУ и њихово значајно учешће у укупном броју крава. У Европској Унији број „крава дојиља“ у односу на број млечних крава је највећи у Шпанији (57,9 одсто) и Француској (49,3 одсто).
„Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде су пре десетак година, као једну од мера подстицаја у пољопривредној производњи уврстили и новчани подстицај за овај систем сточарске производње (краве дојиље) који тренутно износи 5.000 динара по крави. Ово је један од добрих начина да се помогне одгајивачима стоке који су заинтересовани за овакав систем производње товних говеда, уз стварање могућности за повољно коришћење слободног и расположивог земљишта у које су под ингеренцијом локалне самоуправе“, додао је Срђан Грубач.