Управа Индустријско-занатске и трговинске коморе у Новом Саду 1891. године

Након присаједињења Војводине Србији, крајем новембра 1918. године, а одмах потом и настанка прве заједничке државе Јужних Словена – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, показала се потреба за оснивањем трговачких и индустријских комора. За подручје Војводине, на коме су традиционално постојале изразито развијене области трговине и занатства, као и индустрија која је, махом, још била у повоју (али, после Словеније, ипак најразвијенија на простору нове државе), основане су ускоро две привредне коморе које ће, на сличан начин, покушати да обједине и заштите интересе свог чланства.

Записник са прве конститутивне седнице Трговачко-занатске коморе у Новом Саду од 1. фебруара 1919. г.

Непосредан претеча данашње привредне коморе Војводине била је  Трговачко-занатска комора у Новом Саду, основана 1. фебруара 1919. године, чија се надлежност, првобитно, простирала само на подручје Бачке, затим и на део Срема, а, неко време, и на Барању. Од 1926. године, када јој је приступило и Удружење индустријалаца, ова комора ће понети назив Трговачко-индустријска и занатска комора у Новом Саду, и са тим именом ће постојати до почетка Другог светског рата. Привредна комора Војводине баштини и традицију Банатске трговачко-индустријске и занатске коморе, са седиштем у Великом Бечкереку (касније Петровград, данас Зрењанин), која је основана 22. јануара 1920. године, а била је надлежна за подручје Баната. Појавом Пољопривредне коморе Дунавске бановине (1939) подручје коморског система проширено је и на пољопривреду, као најзначајнију привредну грану Војводине, а ова комора, мада кратког века, треће је традицијско упориште данашње Привредне коморе Војводине.

Седишта привредних комора у Новом Саду и Великом Бечкереку – Петровграду, између два светска рата

Између два светска рата ове коморе ће се суочавати са бројним препрекама и тешкоћама у свом деловању, али ће, временом, упркос нестабилним политичким условима и, углавном, сталној законској и економској неизвесности, све успешније и организованије радити у корист својих чланова. Основна намера  комора била је да утиче на законску регулативу везану за привредна питања, да својим члановима омогућава лакшу привредну сарадњу са иностранством, да организује или помаже организацију манифестација на којима су представљане привредне могућности чланова коморе, да помаже школовање и образовање нових кадрова у склопу привредних грана којима се баве њене чланице, да прави пословне регистре својих чланова, решава њихове спорове, брине о пензионим фондовима чланства итд. До краја тридесетих година 20. века коморе су постале профитабилне установе, које су низом сопствених послова омогућавале делатније старање за већ широк круг свог чланства.

Логотип и подручје надлежности Трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду, током тридесетих година 20. века

Рад војвођанских комора замро је у време окупације (1941-1944), а након ослобођења, још неко кратко време, дејствовао је на старим основама, али је већ од 1946. г. дотадашњи коморски систем замењен новим, у духу владајуће социјалистичке идеологије. Између 1946. и 1962. г. коморе су биле организоване према гранском принципу (засебно су постојале занатске, угоститељске, трговачке и пољопривредне коморе), а од 1962. године, оснивањем Покрајинске привредне коморе, успостављен је на простору АП Војводине јединствен коморски систем.

Комора је од тог времена имала већи утицај на привредно окружење и прописе, али је њена улога стално била ограничавана идеолошким оквирима владајућег система. Године 1974. Покрајинска привредна комора преименована је у Привредну комору Војводине, која је, у времену новог уставног система СФРЈ и наглашене војвођанске аутономије (1974-1989), имала све шири и све већи значај у организацији целокупног привредног живота у покрајини. ПКВ је у ово време имала широку лепезу законских овлашћења, те се бавила унапређивањем производње, промета и услуга, повећањем продуктивности рада, применом савремених техничко-технолошких поступака и рационализације у раду и пословању, унапређивањем услова и организације рада и пословања, усклађивањем изградње, реконструкције и коришћења капацитета, унапређивањем пословног и другог удруживања, пословно-техничком сарадњом, кооперацијом и специјализацијом, унапређивањем пласмана робе, робном разменом, обезбеђивањем јединства југословенског тржишта итд.

Здање Привредне коморе Војводине током друге половине 20. века

Након распада СФРЈ, рад Привредне коморе Војводине током последње деценије 20. века одвијао се у времену великих искушења (ратови, санкције, економска и политичка изолација, хиперинфлација, распад заједничког тржишта, видан пад производње и општег стандарда грађана, бујање сиве економије итд.), те недовољно јасно дефинисаних друштвених промена и економских услова, уз недостатак законских оквира који би одређивали место и надлежност коморског система. У времену потпуне централизације, почетком деведесетих година 20. века, јавиле су се и тежње да се Привредна комора Војводине угаси као самостална установа и да постане само део већег коморског система на нивоу Републике Србије, до чега ипак није дошло.

Логотип Привредне коморе Војводине

После демократских промена у Србији, од јесени 2000. године, коморски систем је законски одређен, а услови привредног пословања постали су знатно регуларнији и стабилнији, те је рад ПКВ поново могао да се одвија у видно већем замаху и обиму него током претходне деценије. Значај Коморе у времену приватизације и транзиције српске и војвођанске привреде јачао је, а међународна сарадња и поновно успостављање пословних веза са светом и окружењем, после времена вишегодишње изолације, постали су једно од првенствених активности ПКВ, која се трудила да што делотворније представи могућности војвођанске привреде потенцијалним партнерима. У знатној мери Комора је радила и на стандардизацији овдашње привреде и њеном усклађивању са земљама Европске Уније, које су представљале најзначајнијег пословног партнера војвођанској и српској привреди у новом столећу.

Ново седиште Привредне коморе Војводине у новосадском Мастер-центру

Током велике светске економске кризе 2008. г. дошло је и до стагнације у раду Привредне коморе Војводине, на шта су утицала и нека нова законска решења о положају коморског система у Србији. Искорак из овог стања начињен је након новог Закона о привредним коморама из 2015. године, који је у значајној мери укључио коморски систем у непосредно доношење закона, уредби и одлука везаних за привредни живот Републике Србије.

Награде које је ПКВ традиционално додељивала током претходних неколико деценија за најуспешније привреднике, највиши квалитет  услуга и за дизајн.

Привредна комора Војводине, у години у којој је  обележила  стогодишњицу постојања, установила је Повељу о награди Привредне коморе Војводине „Коста Миросављевић“, којом, на годишњем нивоу, истиче појединце и привредна друштва, који својим радом и изузетним резултатима, друштвено одговорним понашањем и осталим позитивним особинама и деловањем, стичу право да буду добитници и носиоци овог традиционалног признања, у чијем је називу уткано име утемељивача традиције Косте Миросављевића, једног од оснивача и дугогодишњег председника (1919-1939) Трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду, из које се развила данашња Привредна комора Војводине.

Привредна комора Војводине од 1992. године у континуитету додељује признање за квалитет услуга у угоститељској и туристичкој делатности. Највише признање „Капија успеха“ додељује се најбољима за достигнут ниво квалитета у пружању услуга у следећим категоријама – угоститељски објекати који пружају услуге смештаја и услуге исхране, туристичке агенције, винарије, сеоскиа туристичка домаћинстава и други туристички и угоститељски објекти који на најбољи начин представљају мултиетничку заједницу Војводине и значајно доприносе рецептивном туризму.

То је захтевало значајне промене и потпуно нов начин рада и унутрашње организације, као и одговарајуће техничко усавршавање Привредне коморе Војводине, који су покренути након кадровских промена у Комори, крајем 2016. и почетком 2017. године. Нови правци рада и развоја Коморе и њена нова унутрашња организација помогли су да ПКВ дефинише своју улогу у стварању и позитивном развоју привредног окружења, а међу најважнијим задацима у раду Коморе првенство су добиле оне активности које су биле од примарног значаја за њено чланство. Промене које су уследиле у раду и организацији ПКВ покренуле су низ наредних промена, што се претворило у процес који траје, са очитом тежњом да се устали у систем сталних промена, који би представљао сигурну перспективу за даљи развој и Привредне коморе Војводине, и коморског система у будућности.